Prihod Elektroprivrede Crne Gore u prvoj polovini 2020. iznosio je 148,2 miliona eura, što je 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, saopšteno je u polugodišnjem finansijskom izvještaju Elektroprivrede (EPCG).
Kako su rekli, tokom prve polovine 2020. godine, a kao posljedica pandemije Covid-19, Elektroprivreda Crne Gore je poslovala u ekonomskom okruženju punom izazova.
“Koronavirus djelimično je zaustavio i usporio globalnu ekonomiju a negativni efekati nijesu zaobišli ni energetski sektor. Upravo zbog toga u većini zemalja Evropske unije, ali i Crnoj Gori, došlo je do pada potrošnje struje i nestabilnosti berzanskog trgovanja električnom energijom.
Pored uticaja pandemije na regionalnom i lokalnom nivou, na rezultate poslovanja energetskog sektora uticala je i izuzetno loša hidrološka situacija u prvoj polovini godine. Naime, deficit pаdаvinа, koji je bio skoro 50 odsto u odnosu na desetogodišnji prosjek, značajno je uticao na poslovni rezultat Kompanije”, navodi se u saopštenju.
Uključujući i nove ekološke takse, na državnom i lokalnom nivou, kako su rekli, dobit EPCG prije odbijanja kamata, poreza i troškova amortizacije (EBITDA) u prvoj polovini godine je ostvarena u iznosu od 13,4 miliona eura tj. 39,2 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit kompanije u izvještajnom periodu iznosi 2,1 milion eura.
“I pored dobre spremnosti i stabilnog funkcionisanja priozvodnih objekata, ukupno ostvarena proizvodnja električne energije u prvoj polovini 2020. godine iznosi 1.149 gigavat sati i to je za 342 gigavat sati odnosno 22,9 odsto manje u odnosu na planiranu i 192 gigavat sati tj. 14,3 odsto manje u odnosu na uporedni period prošle godine. U hidroelektranama je proizvedeno 573 gigavat sati, dok je termoelektrana Pljevlja proizvela 576 gigavat sati električne energije”, saopštili su iz EPCG.
Kako su rekli, investicioni ciklus Kompanije sprovodi se nesmetanom dinamikom a EPCG preduzima sve neophodne mjere kako bi se u ovakvim okolnostima osiguralo sigurno snabdijevanje svih kupaca.
“Veliki napori se ulažu u optimizaciju raspoloživosti postrojenja i smanjenje troškova, kao i povećanje ukupne efikasnosti, a sve u cilju poboljšanja sigurnosti snabdijevanja potrošača i stabilnosti održivosti elektroenergetskog sistema države”, zaključuju u EPCG.
