Predlogom zakona o šumama omogućava se osnivanje preduzeća za gazdovanje šumama koje će sprovoditi poslove koji su u javnom interesu na održiv način i u skladu sa planskim dokumentima o šumarstvu, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.
On je na sjednici Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje predstavio predlog novog zakona koji se, kako je istakao, donosi radi napuštanja koncesionog modela korišćenja šuma, ostvarivanja cileva za održivi razvoj i gazdovanje šumama u cilju sa strategijom Evropske unije, kao i u cilju stvaranje pretpostavki za realizaciju nove strategije za razvoj šumarstva u Crnoj Gori koju će Vlada donijeti nakon usvanja ovog zakona.
„Zakon omogučava transpoziciju jednog dijela propisa EU koji se odnosi na oblast šumarstva i stvara dodatni osnov za transpoziciju propisa koji se tiču drveta i proizvoda od drveta… Razlog je i unaprijeđenje sistema zaštite šuma od bespravnih aktivnosti u šumarstvu, u prvom redu zaustavljanje nelegalnih siječa kroz jačanje kontrolnih mehanizama, inspekcijskog nadzora i rigoroznijih kaznenih politika“, rekao je Joković.
Aktivnosti na izradi inicijalnog teksta ovog zakona počeli su 2022. godine nakon zastoja i reorganizacije koncesionog sistema.
Joković tvrdi da su svi u drvopreradi, Upravi za šume, Direktoratu i Ministarstvu saglasni da treba formirati državno preduzeće koje će se baviti eksploatacijom iz više razloga.
„Jedina smo država u regionu i Evropi koja prodaje drvo u dubećem stanju, a koncesioni model koji je korišten u nekom prošlom vremenu, gdje su davane koncesije privatnim preduzećima na 15 godina pokazao se kao najgori mogući model… Nekima nije bila dominantna aktivnost bavljenje drvopreradom, znamo šta se desilo u Pljevljima sa Vektrom Jakić i koncesijama i koliko je država imala gubitaka“, rekao je Joković i ponovio da je razlog za donošenja ovog zakona borba protiv nelegalnih sječa i krčenja šuma.
On je dodao da smo u obavezi da usaglasimo zakonodavstva sa EU, a da je dio toga i reforma šumarstva i da su boili pozitivno mišljenje Evropske komisije.
„Kandidovali smo ovaj projeakt Svjetskoj banci i on je ocijenjen kao jedan od najboljih projekata iz Crne Gore, ali je uslovljen donošenjem ovog zakona kako bi kredit za formiranje preduzeća bio predviđen u narednom budžetu. Kad bi se preduzeće samo bavilo eksploatacijom oboljelih stabala ono bi imalo apsolutnu opravdanost“, rekao je Joković.
Naveo je da je 2021. iz budžeta izdvajano 5 miliona i 700 hiljada za Upravu za šume, a da je šest miliona 150 hiljada bio ukupan prihod od šumarstva, pa se postavljalo pitanje da li za tih 400 hiljada treba išta raditi ili čekati bolja vremena.
„Formiranjem ovog preduzeća moći će se kontrolisati čitav tok sirovine, od prodaje do završnog proizvida. Namjera je da privatna preduzeća i privatni koncesionari ne budu oni koji će sječi, nego da to radi državno preduzeće i prodaje zainteresovanima“. kazao je Joković.
On je dodao da Upravi za šume ostaju određene nadležnosti, ali da ih zakon ograničava da Uprava postane državno preduzeće.
Objasnio je da je tim ministarstva išao u Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Bugarsku i Sloveniju kako bi prikupili iskustva i vidjeli šta to treba implementirati a šta izbjeći.
Objasnio je da će šume biti izvučene iz Zakona o koncesijama.
„Dio sredstava iz prihoda preduzeća će se izdvajati za lokalne samouprave“, rekao je Joković i dodaoda je Vlada dala saglasnost da ukoliko bude nedostajućih sredstava iz prihoda preduzeća da će oni novac koji su do sada dobijali od Uprave nadomjestiti lokalnim samoupravama.
Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS) Aleksandra Despotović pitala je da li se moralo ovako brzo krenuti u promjene, bez analiza kako će to uticati na Upravu za šume.
„Ako govorimo o nedostacima koncesija, onda smo vidjeli da su ti ugovori istekli prošle godine, to je sistem koji pokazuje benefit… Ovim zakonom stvaramo dva preduzeća koja mogu da budu suprotna jedna drugom“, rekla je Despotović i dodala da očigledno ne postoji saglasje niti zapošljenih niti direktora Uprave za šume koji ne prisustvoje ovoj sjednici.
„Zaposleni su dva puta potpisali peticiju i tražili odgovor šta će biti sa njima i od ministra tražili zaštitu i izrazili stav da ne žele da pređu u drugu upravu, da žele da ostanu na sistematizovanim radnim mjestima i da će u suprotnom stupiti u štrajk“, rekla je Despotović i pitala zašto se ide u formiranje dva preduzeća ako postoji opcija da se Uprava za šume reorganizuje.
RTVNk.me
