Banke u Hrvatskoj u prvom kvartalu ove godine postavrile su dobiti od 413,4 miliona eura, što je za 112,2 miliona eura ili 37,2 posto više nego u prvom kvartalu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Hrvatska narodna banka.
“Poslovanje kreditnih institucija u prvom kvartalu 2024. godine rezultiralo je dobiti u iznosu od 413,4 miliona eura. Pokazatelji profitabilnosti su povećani u odnosu na vrijednost na kraju 2023. godine“, ističu analitičari Narodne banke u komentaru kretanja u hrvatskom bankarskom sektoru u prvom kvartalu ove godine.
Prema podacima koje iznose, povrat na aktivu (ROA) porastao je sa 1,8 odsto na 2,1 odsto, a povrat na kapital (ROE) sa 15,5 odsto na 18,1 posto.
“Rezultat je to povećanja kamatnih prihoda, pri čemu su znatan doprinos dali prihodi od prekonoćnih depozita kod HNB-a”, objašnjavaju analitičari HNB-a.
Komentar i prateće tabele o poslovanju kreditnih institucija HBM je izradila na osnovu podataka koje je dobila od samih banaka, a podaci iz tabela pokazuju da je 19 od 20 banaka poslovalo sa dobiti, dok je samo J&T banka poslovala sa gubitkom. Gubitak te banke u prva tri mjeseca ove godine iznosio je 95 hiljada eura.
Inače, u prvom kvartalu ove godine u Hrvatskoj je poslovala jedna banka manje nego u istom periodu prošle godine, jer je Nova Hrvatska banka (bivša Sberbank Hrvatska) pripojena HPB-u 2. jula 2023. godine.
Prema privremenim nerevidiranim podacima iz najnovijih tablica HNB-a, Zagrebačka banka (Zaba) imala je najveću dobit u prvom kvartalu ove godine, 135,5 miliona eura, što je u odnosu na privremene nerevidirane podatke za prvi kvartal prošle godine povećanje od 25,5 odsto, odnosno za 27,6 miliona eura.
Slijedi Privredna banka Zagreb (PBZ) s dobiti od 93,9 milijuna eura, što je za 24,8 miliona eura ili gotovo 36 odsto više nego u prvom kvartalu prošle godine.
Erste&Steiermärkische Bank je u prva tri mjeseca ove godine ostvarila dobit u iznosu od 57,9 miliona eura, što je povećanje od 9,7 odsto ili 5,1 milion eura na godišnjem nivou.
Dobit OTP banke iznosila je 45,9 miliona eura i veća je u odnosu na prvi kvartal prošle godine za 78 posto ili za 20,2 miliona eura.
Na petom mjestu po dobiti je još jedna banka u stranom vlasništvu – Raiffeisenbank Austria, koja je zabilježila najveći procentualni rast dobiti. Naime, ta banka je u prvom kvartalu ove godine ostvarila dobit od nešto više od 28 miliona eura, što je skoro 17 miliona eura ili 152,3 odsto više nego u prvom kvartalu 2023. godine.
Na šestom mjestu je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu – Hrvatska poštanska banka (HPB), koja je u prva tri mjeseca ove godine ostvarila dobit od 23,9 miliona eura, što je godišnji porast od 32,7 posto, odnosno skoro šest miliona eura. Inače, HPB je pripojio Novu Hrvatsku banku u julu 2023. godine, a juče je objavio da je uspješno završio operativno pripajanje bivše Nove Hrvatske banke, čime je u potpunosti realizovano tehničko prilagođavanje sistema nakon prošlogodišnjeg zakonskog pripajanja.
Ukupna aktiva banaka smanjena je za 1,5 odsto u odnosu na kraj prošle godine.
Prema podacima HNB-a, u prvom kvartalu ove godine ukupna aktiva kreditnih institucija smanjena je za 1,5 odsto u odnosu na kraj 2023. godine i iznosila je 77,4 milijarde eura. Analitičari HNB-a primjećuju da je imovina većine kreditnih institucija smanjena.
Ukupni krediti i plasmani smanjeni su za 2,4 odsto u odnosu na kraj 2023. godine, uglavnom, kako je objašnjeno, po osnovu smanjenja depozita kod centralne banke.
“U pogledu kredita najvažnijim sektorima (stanovništvu i nefinansijskim preduzećima), trendovi su bili divergentni: krediti stanovništvu su nastavili da rastu, dok su krediti nefinansijskim preduzećima praktično stagnirali”, komentarišu se kretanja u bankarskom sistemu u ovoj godini.
Nadalje se navodi kako su loši krediti i avansi (NPL-ovi) smanjeni za 2,7 odsto, najvećim dijelom u portfelju kredita nefinansijskim društvima.
“Udio problematičnih kredita u ukupnim kreditima i plasmanima na kraju prvog kvartala 2024. godine nije se promijenio u odnosu na kraj 2023. godine i iznosio je 2,6 odsto. U portfelju kredita nefinansijskim preduzećima udio problematičnih kredita smanjen je sa 5,1 odsto na 4,8 odsto, a u portfelju kredita stanovništvu smanjen je sa 4,2 odsto na 4,1 odsto kredita tom sektoru”, navodi se u saopštenju, najnoviji podaci centralne banke.
U komentaru HNB ističe da su ključni pokazatelji kapitalizacije bankarskog sistema na visokim nivoima, a stopa ukupnog kapitala bankarskog sistema blago je smanjena na 23,3 odsto pod uticajem smanjenja ukupnog kapitala i povećana izloženost rizicima. Sve kreditne institucije, kako je navedeno, imale su ukupan kapital veći od propisanog minimuma od 8 odsto.
Likvidnost sistema kreditnih institucija, mjerena koeficijentom pokrića likvidnosti (LCR), takođe je na veoma visokom nivou. Na kraju prvog kvartala 2024. godine sve kreditne institucije su ispunile propisane minimalne uslove likvidnosti, a prosječna LCR iznosila je 230,5 odsto, zaključuje se u komentaru kretanja u bankarskom sistemu za prvi kvartal ove godine.
Izvor: Seebiz
