Konferencija pod nazivom Energetska tranzicija u Crnoj Gori: Dostignuća, vizija i perspektiva održive energetske budućnosti Crne Gore, u organizaciji nevladine organizacije Eko-tim, održana je danas u hotelu Ramada.
U fokusu konferencije su analiza i diskusija o ključnim aspektima energetske tranzicije, sa posebnim naglaskom na uticaj naknada za CO2 i implementaciju mehanizma za granično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na energetski sektor Crne Gore.
Konferenciju je otvorila predstavnica NVO Eko-tima, koordinatorka programa za klimu i energiju, Diana Milev Čavor. U svom izlaganju je napomenula da se do sada o energetskoj tranziciji najviše govorilo iz ugla međunarodnih obaveza, međunarodnih ugovora i EU integracija, te skrenula pažnju na druge aspekte tranzicije, čiji su uticaji manje formalin, ali mnogo opipljiviji i realniji. Kao glavni primjer je istakla Sistem trgovine emisijama CO2 koji predstavlja veoma važan mehanizam koji utiče na ekonomsku isplativost termoelektrana na ugalj.
“U skladu sa postojećim regulatornim okvirom Crne Gore je definisana obaveza da Termoelektrana Pljevlja plaća obavezu od 24 eura po toni CO2. U EU je ta cijena značajno već. S obzirom na težnju i interes Evropske komisije, ali i zemalja članica Energetske zajednice o formiranju jedinstvenog energetskog tržišta, EK veliki fokus stavlja upravo na harmonizaciju EU ETS sa nacionalnim sistemima oporezivanja CO2. Do 2030. godine pored obaveze usklađivanja sa EU ETS-om zemlje regiona moraju uskladiti i definisati cijenu ekvivalentu cijeni na ETS tržištu. Sve navedeno imaće velike reprekusije koje će se u prvom redu ogledati u većoj cijeni struje za građane,” navela je Milev Čavor.
Ovakva energetska tranzicija zahtijevala bi i ekonomsku transformaciju regiona čija ekonomija značajno zavisi od industrije uglja.
“U tom pogledu se složenost ovog procesa prvenstveno ogleda u izazovima ekonomske prirode: potencijalan gubitak posla, smanjena zaposlenost, ali ima i važnu sociološku, kulturološku, pa čak psihološku komponentu. Sama ta rudarska aktivnost se vezuje i za tradiciju i kulturno nasljeđe rudarske zajednice, tako da sve ove promjene i izazovi koje tranzicija donosi izazivaju otpor lokalnih zajednica koje ovakve promjene povezuju sa strahom od gubitka posla,” dodala je predstavnica NVO Eko-tima.
Zbog navedenih izazova potrebno je razmotriti kako podržati i preusmjeriti lokalnu ekonomiju tako da se minimizira negativni ekonomski uticaj i omogući održivi razvoj.
“Veoma je važno da se identifikuju privredne grane koje imaju potencijala za razvoj u opštini Pljevlja, Pred našom zemljom je i te kako veliki izazov kako identifikovati konkretne privredne grane koje će se razvijati u Pljevljima, a naredni korak bi bio da se definišu aktivnosti sa vremenskim okvirom i procjenom finansijskih sredstava koja će biti potrebna za realizaciju ovako kompleksnog procesa,” podvukla je Milev-Čavor.
Današnjoj konferenciji prisustvovala je predstavnica Vlade, državna sekretarka Ministarstva energetike i rudarstva, Biljana Ivanović koja istakla da država podržava sve aktivnosti koje su usmjerene ublažavanju klimatskih promjena, dostizanju ekonomskog razvoja i zaštiti životne sredine.
“Moramo biti svjesni toga da energetika predstavlja ključnu privrednu granu, vrlo važnu za ekonomski razvoj svake zemlje, a imajući u vidu da se približavamo kraju rada proizvodnih objekata na bazi fosilnih izvora, moramo maksimalne napore uložiti da povećavamo udio obnovljivih izvora električne energije, diverzifikaciju i decentralizaciju proizvodnje i primjenu inovativnih tehnologija koje će biti rezultat ulaganja velikog napora u nauku i inovacije,” poručila je Ivanović.
O ovim izazovima koji su trenutno pred Crnom Gorom moglo se čuti nešto više iz dvije panel diskusije koje su okupile stručnjake, donosioce odluka, predstavnike civilnog društva i poslovne zajednice sa zajedničkim ciljem da razmotre izazove i prilike koje donosi energetska tranzicija.
