Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u Beogradu, u organizaciji Privredne komore Srbije, okupio je ključne aktere iz regiona kako bi sagledali rezultate trogodišnje primjene Zelene agende u zemljama Zapadnog Balkana.
Skup su otvorili državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Ivana Hadži Stošić, direktor u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović, predstavnici Delegacije EU i UNDP-a u Srbiji, te direktorica Fonda za razvoj Srbije.
Na Samitu je poseban panel bio posvećen temi: Korak po korak do karbonske neutralnosti, dok su kroz dva panela predstavljeni primjeri iz prakse.
Milena Rmuš, sekretarka Koordinacionog odbora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Privredne komore Crne Gore bila je učesnica panela pod nazivom Tri godine Zelene agende na Zapadnom Balkanu. Predstavila je aktivnosti Privredne komore Crne Gore kada su u pitanju zelena i cirkularna ekonomiji, podsjećajući da je Komora tokom prošle godine lansirala Mapu puta ka cirkularnoj ekonomiji Crne Gore na osnovu koje je izrađena Nacionalna strategija cirkularne tranzicije Crne Gore do 2030. godine. Istakla je da je identifikovano pet prioritenih područja koja imaju najveći potencijal za cirkularnu tranziciju, posebno naglašavajući značaj industrijske simbioze. Dodala je da cirkularna tranzicija zahtijeva sinergijsko djelovanje svih aktera u društvu, imajući u vidu da je to višeslojan proces u čijem je fokusu sistemsko razmišljanje.
“Uzimajući u obzir da je Crna Gora na početku svog cirkularnog putovanja, neophodno je edukovati privatni i javni sektor o prednostima prelaska na cirkularne modele poslovanja, ali i tijesno sarađivati sa nacionalnim vlastima kako bi kreirali adekvatan regulatorni okvir za podsticanje cirkularnih praksi. Takođe, održivo finansiranje igraće značajnu ulogu u daljoj tranziciji i većoj konkurenosti privede, pa je u tom smislu neophodno obezbijediti dovoljno finansijskih sredstava za zelenu tranziciju kao proces koji podrazumijeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju sa posebnim fokusom na primjenu inovacija i digtialnih alata”, kazala je Rmuš.
Istakla je da je jačanje regionalne saradnje preduslov za potpuno iskorištavanje potencijala cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu jer samo zajedničkim naporima i inicijativama možemo podstaći prelazak ka otpornom i održivom regionu.
Na kraju panela zaključeno je da se na putu zelene tranzicije Region mora fokusirati na dekarbonizaciju i energetsku efikasnost, modernizovanje sektora upravljanja otpadom i resursnu efikasnost kao i implementaciju održivih poljoprivrednih praksi.
Glavna poruka Samita je dа bi se privrede regiona transformisale u zelene, održive i cirkularne ekonomije, važno je da politike Zapadnog Balkana međusobno usaglašavaju poslovanje svojih ekonomija kako bi region što prije pristupio jedinstvenom evropskom tržištu.
