Građani Hrvatske su i u krizi nastavili da povećavaju štednju koja je u protekle četiri godine porasla za 16,5 milijardi kuna (2,2 milijarde evra).
To znači da je svaki građanin u tom periodu u proseku uštedeo više od 3.800 kuna (506 evra).
S druge strane, stvarna imovinska snaga stanovništva u zadnje četiri godine je pala za 80 milijardi kuna (10,67 milijardi evra), pre svega zbog smanjenja vrednosti nekretnina koje su glavna finansijska snaga Hrvata, piše Jutarnji list.
List navodi istraživanje koje je za mesečnik Banka sproveo finansijski analitičar Zagrebačke banke Nenad Golac.
Po tim podacima, ukupna vrednost finansijske imovine građana krajem 2007. iznosila je 272,9 milijardi kuna (36,39 milijardi evra), ado kraja 2011. narasla je na 289,4 milijarde kuna (38,58 milijadi evra). U zadnje četiri godine finansijska imovina stanovništva smanjila se samo 2008. godine, dok je u ostalim godinama, uključujući i prošlu, rasla.
I pored stagnacije privrede i nepovoljnih kretanja na tržištu rada, tokom prošle godine procenjena je finansijska imovina stanovništva ipak povećana za 2,9 odsto, ističe Golac.
Računica pokazuje da je prosečan Hrvat 2007. finansijski bio `težak` nešto manje od 63.500 kuna (8.467 evra), a do kraja prošle godine svoju štednju povećao je na prosečnih 67.300 kuna (8.973 evra).
Ako se zna da je recesija u Hrvatskoj “pomela” preko 150.000 radnih mesta i da je došlo do pravog urušavanja životnog standarda, rast štednje stanovništva donekle iznenađuje.
Ekonomisti tvrde da se tome ne treba čuditi, kao što upozoravaju da se tu, ako se u obzir uzme inflacija, zapravo i ne radi o prevelikom rastu, jer je finansijska imovina građana u četiri godine porasla za šest odsto.
Stanovništvo je u krizi sklonije štednji. Ljudi u kriznim vremenima manje troše, a novac stavljaju na stranu za crne dane, smatra Zrinka Živković-Matijević, analitičarka Rajfajzen banke, dok Nikola Milijević, predsednik udruženja Život u plusu smatra da se tu pre radi o odricanjima nego o pravoj štednji.
S druge strane, stvarna imovinska snaga stanovništva u zadnje četiri godine je pala, smatra Željko Lovrinčević, makroekonomist s Ekonomskog instituta. Nekretnine i dalje čine 70 odsto vrednosti imovine gradjana, pri čemu se vrednost tog fonda procenjuje na 700 milijardi kuna (93,3 milijarde evra), dok na finansijsku imovinu otpada samo 30-ak odsto imovine domaćinstava.
Kako je kriza već dovela do korekcije vrednosti nekretnina za oko 15 odsto, Lovrinčević procenjuje da je samo po toj osnovi dosad izgubljeno oko 100 milijardi kuna (13,3 milijarde evra).
Držanje gotovine lane je ostalo na manje-više istom nivou kao i 2007. Značajno učešće gotovine u finansijskoj imovini gradjana, a na nju otpada nešto manje od 12 odsto finansijske imovine, objašnjava se velikom ulogom sive ekonomije u Hrvatskoj.
S druge strane, kriza je znatno srezala akcionarske apetite Hrvata. Osim što je pala vrednost akcija koje građani drže, smanjila se i potražnja za njima, što se možda najbolje vidi po mrtvilu koje vlada na berzi.
izvor:b92
