MMF je do sada pribavio 320 milijardi dolara novih finansija u nastojanju da ojača svoj “odbrambeni zid” u borbi protiv dužničke krize u zoni evra.
I to nakon što su mu se u tim naporima pridružile Švajcarska i Poljska.
Izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard je istakla da je dobila obećanja za dodjelu 34 milijarde dolara, uključujući osam milijardi dolara od Poljske i “znatnu sumu” od Švajcarske.
“Osiguranje da Fond posjeduje dovoljno resursa za borbu protiv krize i za jačanje globalne ekonomske stabilnosti u interesu je svih naših članica”, navela je Lagard u saopštenju.
Ona se nada da će osigurati još najmanje 400 milijardi dolara od finansijskih zvaničnika širom svijeta koji se ovog vikenda sastaju u Vašingtonu pod okriljem Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u naglom usponu (G20) i MMF i Svjetske banke, prenijela je agencija Rojters.
Rješavanje pitanja resursa MMF-a je poprimilo novu hitnost, s obzirom na povećane troškove pozajmljivanja Španije i Italije koji su ponovo podstakli bojazan od novog rasplamsavanja krize u evrozoni koja bi mogla da osujeti oporavak svjetske ekonomije.
SAD su odbile da obezbijede nove fondove za MMF, ukazavši da su dale svoj doprinos time što su osigurale dolarsku likvidnost za banke evrozone.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner je, međutim, povodom napora za povećanje finansija MMF, juče rekao da SAD “zapravo veoma podržavaju taj proces i da će mu pružiti veliku podršku ovog vikenda”, izbjegavši raniju retoriku da evrozona prvo treba da sama učini više na povećanju sopstvenog finansijskog odbrambenog zida.
Ekonomije u ubrzanom razvoju BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje žele veću glasačku moć u MMF-u, tek treba da se izjasne koliki će biti njihov doprinos.
Kina je do sada bila prilično uzdržana po tom pitanju, kao i druge države BRIKS-a, koje se plaše da bi sredstva koja daju mogla da budu iskorišćena za spasavanje evropskih država koje su već pred bankrotom.
“Spremni smo da razgovaramo i razmotrimo razne planove sa članicama MMF-a, u iskrenom i pozitivnom razgovoru”, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Liu Veimin.
Njujork tajms navodi da je trgovinska razmjena između zemalja BRIKS-a u posljednjih deset godina imala prosječan godišnji rast od 28 odsto I da danas iznosi 230 milijardi dolara godišnje.
Konačnu riječ će dati zemlje BRIKS-a, od kojih na neki način sada zavisi i ekonomska sudbina Evropske unije, navode američki mediji.
Očekuje se da će napori za povećanje kreditnog kapaciteta MMF biti jedna od dominantnih tema na polugodišnjem proljećnom sastanku Fonda u subotu.
Članice evrozone su već ranije saopštile da će obezbijediti oko 200 milijardi dolara za MMF, a Japan je u utorak obećao 60 milijardi dolara i time postao prva zemlja van Evrope koja je to učinila. Švedska će u povećanju resursa MMF-a učestvovati sa 10 milijardi dolara, s tim što će sumu kasnije povećati na 14,7 milijardi dolara, dok je Danska obećala sedam milijardi dolara, a Norveška oko 9,3 milijarde dolara.
capital.ba
