Vlada premijera Milojka Spajića predstavila je danas Fiskalnu strategiju i program Evropa sad 2. Spajić je na konferenciji za novinare najavio da će počev od oktobra zarade u Crnoj Gori biti veće.
“Prosječna zarada u Crnoj Gori biće 1000 eura. Minimalac za srednjoškolce iznosiće 600, a za visokoškolce 800 eura. Penzije, osim minimalne, od januara naredne godine biće povećane za sedam do osam odsto. Stopa PDV-a ostaje 21 odsto, a objedinjena za ugostiteljstvo biće 15 odsto”, kazao je Spajić.
Ministarstvo finansija je, u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, pripremilo Nacrt Fiskalne strategije Crne Gore 2024-2027. godine, koji je danas prezentovan na tematskoj konferenciji za medije i objavljen na javnu raspravu.
Na temelju ekonomske politike Crne Gore, strateških opredeljenja i kriterijuma fiskalne odgovornosti, Fiskalnom strategijom prezentuju se ciljevi fiskalne politike, mjere i aktivnosti za postizanje tih ciljeva i makroekonomske i fiskalne projekcije u periodu 2024 – 2027. godine.
Glavni strateški cilj ekonomske politike Crne Gore je, pa i same strategije je ostvarenje pametnog, održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta koji će doprinijeti unaprjeđenju kvaliteta života svih njenih građana.
“Cilj 44. Vlade Crne Gore je predvidiva i podsticajna fiskalna politika koja će doprinijeti povećanju atraktivnosti Crne Gore kao investicione destinacije i povoljnijem poslovnom ambijentu, kako bi se stvorili novi izvori ekonomskog rasta, otvorila nova radna mjesta i ubrzala konvergencija BDP per capita ka prosjeku EU. Imajući u vidu proklamovani cilj o punopravnom članstvu Crne Gore u EU tokom 2028. godine, odgovorno upravljanje javnim finansijama i ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za članstvo, kao i usaglašavanje propisa iz domena fiskalne politike sa relevantnom regulativom EU, apsolutni je prioritet prilikom donošenja novih i izmjene postojećih politika. Stabilne i održive javne finansije glavni su preduslov ukupne makroekonomske stabilnosti svake zemlje, te odgovorno upravljanje javnim finansijama posebno u uslovima ograničenosti vođenja monetarne politike, predstavlja glavni instrument ukupne ekonomske politike. Dakle, preduslovi makro-fiskalne stabilnosti su smanjenje deficita javnih finansija na kratak rok, zaduživanje isključivo za finansiranje kapitalnih projekata, odnosno ostvarenje suficita tekuće budžetske potrošnje, uz kontinuirani rast budžetskih prihoda i optimizaciju tekuće budžetske potrošnje”, navodi se u saopštenu Ministarstva finansija.
Između ostalog, Nacrtom Fiskalne strategije, predviđene su veće plate za sve zapsolene u Crnoj Gori, prosječna zarada od 1000 eura, minimalna zarada u prosjeku 700 eura (600 eura za V nivo kvalifikacije obrazovanja i 800 eura za VI nivo kvalifikacije obrazovanja), 7 do 8 % veće penzije počevši od 2025. godine (čija će se isplata vršiti isključivo preko Fonda PIO), smanjenje prihoda od doprinosa nadoknađivanjem iz opštih prihoda budžeta i novih mjera poreske politike, smanjenje sive ekonomije i isplate zarada “na ruke”, dok će standardna stopa PDV-a ostati na postojećem nivou od 21%.
Kako bi se omogućilo kontinuirano praćenje ciljeva i rezultata planiranih Fiskalnom strategijom, Vlada će, svake godine, uz Predlog zakona o završnom računu budžeta, dostavljati i sažeti izvještaj o realizaciji Fiskalne strategije za tu godinu.
Strateški okvir rada u pripremi Fiskalne strategije činili su Ekspoze predsjednika Vlade Crne Gore, Srednjoročni program rada Vlade za period 2024 – 2027. godine, Program pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji 2024 – 2027, Reformska agenda – Plan rasta za Zapadni Balkan 2024 – 2027. godine, Program ekonomskih reformi Crne Gore za period 2024-2026. godine, Program reforme upravljanja javnim finansijama 2022 – 2026. godine, kao i sektorske strategije i programi kojima se bliže definišu strateški pravci djelovanja u pojedinim oblastima politika.
Javna rasprava o Nacrtu Fiskalne strategije Crne Gore 2024-2027. godine trajaće do 7. avgusta 2024. godine, a poziv je upućen ukupnoj zainteresovanoj javnosti, privredi, organizacijama, udruženjima i pojedincima, u namjeri da da se uključe i daju doprinos unaprjeđenju kvaliteta pomenute strategije, kao jednog od najvažnijih dokumenata koje utvrđuje Vlada.
