Investicioni ambijent u Crnoj Gori u sektoru energetike može biti unaprijeđen

Ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Cristina Popa podsjetila je da je cilj Plana rasta da se region integriše u jedinstveno tržište EU, paralelno sa procesom pridruživanja EU.

„Proces pridruživanja je veoma bitan što se tiče biznisa i ekonomije zato što je to pitanje koje utiče na sve, a energetika je pitanje koje se dotiče svega. Zbog toga izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta je u kontekstu pridriživanja EU“, rekla je Popa.

Prema njenim riječima, da bi investiciona klima bila atraktivna, transparetna i otvorena, vladavina prava je od ključne važnosti.

„Crna Gora je u najboljoj poziciji da posluži kao primjer, jer je to prva država kandidat koja traži pozitivan izvještaj po pitanju vladavine prava, u skladu sa novom metodologijom pridruživanja. To omogućava cijelom društvu i okruženju da budu atraktivniji za investicije u sektor energetike“, navela je Popa.

Kazala je da je glavni izazov što se tiče energetike u regionu tranzicija sa fosilnih goriva na čistu energiju.

„Ono što je veoma bitno je da imamo institucionalnu stabilnost i inkluzivni političkii pristup“, poručila je Popa.

Ministar energetike i rudarstva Crne Gore prof. dr Saša Mujović, ocijenio je da je investicioni ambijent u Crnoj Gori korektan, „ali daleko od toga da bude najbolji“.

„Kasnimo sa donošenjem nekoliko ključnih dokumenata. Prvi među njima je Nacionalni energetski klimatski plan, od kojeg sve polazi i do 2030. godine sve naše aktivnosti, ulaganja, prizivanja stranih i domaćih partnera zavise od toga šta je predviđeno tim planom“, rekao je Mujović.

Ukazao je da se kasni sa donošenjem Zakona korišćenju energije iz obnovljivih izvora energije, Zakona o energetici i Zakona o prekograničnoj razmjeni energije, navodeći da je to osnovni preduslov za konekciju tržišta električne energije Crne Gore sa međunarodnim tržištem.

„Bez te konekcije, kao i političke stabilnosti nemamo šta da pričamo o investicionom ambijentu“, poručio je Mujović.

Istakao je da u Crnoj Gori postoji i nedostatak prenosnih i distributivnih kapaciteta i poručio da je priča o energetskoj tranziciji bez sredstava i fondova „propala priča“.

„Nacionalne elektroprivede nijesu te koje same mogu sprovesti energetsku tranziciju, jer nemaju dovoljno sredstava“, naveo je Mujović.

Ocijenio je da države regiona treba da budu složne i zajednički nastupaju ka energetskoj zajednici.

Pomoćnica ministarke energetike i rudarstva Srbije Jovana Joksimović kazala je da država treba da uspostavi institucionalni okvir, da da strateške pravce, zajedno sa društvom, stručnom zajednicom, privatnim sektorom.

„Samo tako možemo da imamo uspješnu zelenu tranziciju“, rekla je Joksimović.

Kazala je da je u Srbiji usvojen trogodišnji plan aukcija, polazne osnove koje definišu srednjoročni plan kad su u pitanju enegretski infrastrukturni projekti.

“Imamo različite polazne tačke i, u tom smislu, treba imati pristup koji je kontekstualan. Jedno su targeti, jedno su politike i mislim da svi treba da se unapređujemo i prilagađavamo zahtjevima tržišta. To treba da se uradi na održiv i inkluzivan način“, poručila je Joksimović.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kazao je da je u Srpskoj usvojeno kompletno zakonodavstvo koje je bilo neophodno da bi se moglo  odgovoriti na izazove tranzicije.

„Zakoni su već odavno u primjeni. Jako smo se otvorili prema investicijama. Imamo jako mnogo investitora. Danas su interesovanja za investiranja u Republiku Srpsku, u sektor energetike, čak i znatno veća nego što su potencijali i mogućnosti da odgovorimo takve zahtjeve. Sada smo u fazi da idemo u operativnu realizaciju započetih projekata“, naveo je Đokić.

Prema njegovim riječima, trenutno je u dodijeljenim koncesijama i dodiljenim ugovorima i u aktivnim projektima instalisano oko 1790 megavata, navodeći da to upućuje na to ,da će Bosna i Hercegovina ostvariti investicije velike vrijednosti.

„Investicije u energetici podstiču opšti rast našeg BDP-a. Zajedno sa saobraćajem, u ovoj godini ćemo imati rast oko tri milijarde maraka. To je za naše prilike izuzetno visok procenat rasta“, istakao je Đokić.

Ukazao je i da Republika Srpska, u ovom trenutku, ima zastoj od strane evropskih finansijskih institucija, navodeći da  trenutno nijedan projekat u tom entitetu ne finansira evropska finansijska institucija.

Predstavnica Energetska zajednice Jasmina Trhulj istakla je da su toj organizaciji potrebni jasni planovi.

„Tu mi kao Energetska zajednica vidimo izuzetno veliki značaj nacionalnih enrgetskih i klimatskih planova koje zemlje treba da donesu uskoro. Trenutno aktivno rade na tome. Takođe, očekujemo stabilan pravno-regulatorni okvir. Ono gdje investicije idu je tamo gdje postoje stabilni propisi i zakonodavni okvir, kao i uređeno stabilno tržište električne energije koje šalje cjenovne signale“, navela je Trhulj.

Poručila je da Energetska zajednica nastoji da pomaže državama koliko je moguće da ispune svoje obaveze iz ugovora o toj zajednici.

„Cijeli ugovor o Erngetskoj zajednici je nastao iz razloga da se privuku investicije u region“, kazala je Trhulj.

Šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori Remon Zakaria podsjetio da za region postoji investiconi okvir za zapadni Balkan koji daje mogućnost da se podrže grantovi za razvoj infrastrukture.

„To ide u smjeru jačanja elektromreža, jer očigledno elektromreže su ključna prepreka koja oneomogućava novim kapacitetima da budu iskorišćeni u potpunosti u regionu. Morate da investirate u prenosne elektro mreže i da ubrzate te investicije. To je instrument EU koji može biti od pomoći upravo za to“, rekao je Zakaria.

Podsjetio je da EBRD pruža tehničku pomoć u pripremi investicija za investicione grantove.

„Takođe, nudimo finansiranje i dovodimo druge investitore, banke, investicione banke da pomognu finansiranje investicija“, kazao je Zakaria.

Direktor za međunarodni razvoj i kapitalne projekte TERNE Giacomo Donnini rekao je da bez prenosa nema tranzicije, navodeći da su tu ključna ulaganja u prenos.

„Kad imate prekomjernu proizvodnju u jednom području treba moći prenijeti tu energiju u drugi dio. Prenos je krucijalan. Unuatar našeg nacionalnog plana razvoja mreže od deset godina, nove konekcije, veze sa drugim zemljama podstičemo preko Meditetarana da udvostručimo konekciju sa Crnom Gorom, Grčkom, Sjevernom Afrikom, Tunisom“, naveo je Donnini.

Kazao je da interkonekcija između Italije i Crne Gore je bila značajna i pravi uspjeh.

„Sada 90 odsto kapaciteta ide sa Balkana na Italiju, a vrijednost te konekcije sve više raste. To pomaže da se podstakne ulaganje u obnovljive izvore energije. Italija može da preizme kompletnu energiju i tako se podržava integracija tržišta“, rekao je Donnini.