Evropske zemlje su “ranjive na negativne šokove” uzrokovane geopolitičkim tenzijama i uporno visokim kamatnim stopama zbog neuspjeha smanjenja javnog duga, upozorila je Evropska centralna banka (ECB).
U svom polugodišnjem pregledu finansijske stabilnosti, ECB je navela da mnoge evropske vlade nijesu u potpunosti ukinule mjere podrške uvedene za zaštitu potrošača i preduzeća od posljedica pandemije Covid-19 i rata u Ukrajini, piše Financial Times.
ECB je istakla da bi kombinacija “visokih nivoa duga i prilagodljive fiskalne politike” mogla prestrašiti investitore. To bi moglo “dodatno povećati troškove zaduživanja i imati negativne efekte na finansijsku stabilnost, uključujući prelivanje na privatne zajmoprimce i vlasnike državnih obveznica.”
ECB je takođe upozorila da bi tržišta mogla reagovati na rizike “fiskalne stagnacije” uoči izbora koji se očekuju ove i sljedeće godine, uključujući izbore za Evropski parlament u Njemačkoj, Austriji i Belgiji.
Brisel je ranije najavio da bi 11 zemalja EU, uključujući Francusku i Italiju, moglo biti upozoreno zbog kršenja granice budžetskog deficita od tri odsto prema novim fiskalnim pravilima koja su se vratila na snagu ove godine.
ECB je navela da su se rizici za finansijski sistem uglavnom smanjili u poslednjih nekoliko meseci, pri čemu su dugovi domaćinstava i preduzeća pali ispod nivoa pre pandemije. Međutim, državni dug će vjerovatno ostati visok, usljed fiskalne politike“ koja je primarni problem.
U kombinaciji sa znakovima povećanih gubitaka u komercijalnim nekretninama, ECB je ocijenila da „izgledi ostaju krhki“, kao i da „finansijska tržišta ostaju ranjiva na dalje negativne šokove“.
ECB je naglasila da su očekivanja o skorašnjim smanjenjima kamatnih stopa „pojačala optimizam“ među investitorima, ali je upozorila da se „raspoloženje može brzo promijeniti“.
