EIB je do danas obezbijedila 710 miliona eura za mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori u saradnji sa lokalnim komercijalnim bankama i Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore (IRF). Trenutno, zajedno sa IRF-om, sprovodimo kreditnu liniju koja ima za cilj da pomogne u dekarbonizaciji i uvođenju projekata klimatskih akcija i energetske efikasnosti- kazao je za Bankar potpredsjednik Evropske investicione banke (EIB) Kirijakos Kakouris.
On je kazao da u EIB vide veliki potencijal u regionu, posebno kada je u pitanju integracija i približavanje jedinstvenom tržištu EU.
Na pitanje kakvim vidi ekonomske izglede Crne Gore i njene šanse za stabilan ekonomski rast i razvoj, Kakouris podsjeća da je ekonomija snažno porasla u 2023. godini – procijenjenih šest odsto, pošto je turizam premašio nivo iz 2019, prema podacima MMF.
-Nastavljena su pozitivna kretanja na tržištu rada, uz povećanje nivoa zaposlenosti i učešća radne snage. Očekuje se da će 2024. godine rast turizma biti umjeren, što će dovesti do povratka deficita tekućeg računa na istorijski prosjek od oko 13 odsto GDP-a u srednjem roku. Očekuje se da će se ukupni ekonomski rast smanjiti na 3,7 odsto. Inflacija je pala sa maksimuma iz 2022. godine sa 17,2 odsto na 4,3 odsto u decembru 2023. Da li će se ovaj trend nastaviti zavisi od međunarodnog okruženja za cijene robe i od domaćih pritisaka na plate. Prilivi direktnih stranih investicija koji idu u sektor nekretnina ostaju dominantan prepoznatljiv izvor finansiranja deficita tekućeg računa – kazao je on.
Za vitalnu nfrastrukturu i rast privatnog sektora 1,1 milijarda eura
Prema potpredsjedniku EIB, za stabilan ekonomski rast važno je nastaviti sa ekonomskom diversifikacijom, strožijom fiskalnom politikom i razboritom strategijom javnih investicija kako bi se zatvorio jaz između obaveza otplate duga i velikih infrastrukturnih potreba.
-S obzirom na velike potrebe za finansiranjem u narednih nekoliko godina (procijenjene na 14 odnosno 17 odsto GDP-a u 2025. i 2027. godini), usvajanje snažnog fiskalnog sidra signaliziralo bi da Crna Gora ima kredibilan okvir za upravljanje svojim javnim finansijama. Socijalnim transferima treba upravljati kroz bolje ciljanje podobnosti davanja na one koji su najugroženiji. Proces planiranja javnih investicija takođe treba u potpunosti da uključi sve aktivne učesnike kako bi se povećala efikasnost kapitalnog budžetiranja i implementacije. Kao dugogodišnji partner za zemlju, Evropska investiciona banka (EIB) ostaje posvećena pomoći Crnoj Gori da napreduje u modernizaciji infrastrukture, razvoju vještina, zelenoj i digitalnoj tranziciji u skladu sa procesom pristupanja EU. Do sada smo uložili 1,1 milijardu eura da podržimo vitalnu infrastrukturu i rast privatnog sektora kako bismo omogućili brži ekonomski razvoj, zapošljavanje i regionalnu integraciju.
-Crnogorski premijer Milojko Spajić želi da vidi Crnu Goru kao novu članicu EU do 2028. godine. Da li smatrate da je to realno, i koje glavne zadatke po vašem mišljenju Crna Gora mora u potpunosti da ispuni u tom pogledu?
Smatramo da postoji dinamika u kontekstu pristupanja EU koju treba iskoristiti za ubrzavanje temeljnih reformi i približavanje standardima EU. Nedavno predloženi Plan rasta Evropske komisije može dodatno da pruži podsticaj zemljama Zapadnog Balkana kroz značajan paket finansijske podrške (vrijedan 6 milijardi eura) u kombinaciji sa tehničkom pomoći. Drago nam je da vidimo da su konkretni koraci definisani i već preduzeti sa potencijalom da donesu konkretne i trenutne koristi ljudima u regionu.
Jedan takav primjer je uspostavljanje Zelenih traka na granicama unutar regiona. Razmjenom carinskih podataka prije dolaska robe na granične prelaze, vrijeme tranzita robe se značajno smanjuje. Još jedan takav pozitivan razvoj će omogućiti regionalnim startapovima da pristupe evropskim centrima za digitalne inovacije kako bi podržali digitalizaciju njihovog poslovanja, kao i opštinama zahvaljujući dostupnosti programa WiFi4EU za Zapadni Balkan.
Međutim, da bi u potpunosti iskoristile postojeće mogućnosti, lokalne samouprave treba da pripreme Reformsku agendu povezanu sa sprovođenjem konkretnih socio-ekonomskih reformi koje se odnose na osnove procesa proširenja. Pohvaljujemo dosadašnje napore Crne Gore u pogledu procesa pridruživanja EU i radujemo se postojanom i posvećenom napretku, posebno u oblasti održivog povezivanja i Zelene agende.
Kada je u pitanju Zelena agenda i energetska tranzicija, postignut je napredak u stvaranju energetskog tržišta za dan unaprijed. Crna Gora treba da nastavi da radi na strategiji zelene tranzicije u energetskom sektoru, uključujući samo planove tranzicije za postepeno izbacivanje uglja.
Kao posvećen partner zemlji, EIB je spreman da podrži lokalnu upravu u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta, diversifikaciji svog energetskog miksa kako bi se povećao udio obnovljivih izvora energije, krenuo naprijed sa digitalizacijom i povezanim vještinama svojih ljudskih resursa, i da podrži uopšteno unaprijeđenje ekonomske konkurentnosti zemlje. Takođe, razmatramo mogućnosti za mobilizaciju naše finansijske i tehničke pomoći intenziviramo u okviru EIB novousvojenog pristupa pravednoj tranziciji.
-Što se tiče cijelog Zapadnog Balkana, kako gledate na šanse regiona za dugoročni ekonomski rast, ali i za političku stabilnost, i da li dijelite zabrinutost da još uvijek postoje neki zabrinjavajući uticaji?
Vidimo veliki potencijal u regionu, posebno kada je u pitanju integracija u jedinstveno tržište EU i približavanje. Kompanije iz EU i dalje su najveći trgovinski partneri u regionu i zahvaljujući ovoj ekonomskoj razmjeni, zemlje su bile u mogućnosti da otvaraju radna mjesta, uvode nove tehnologije i proizvodne procese. Međutim, da bi Zapadni Balkan krenuo ka gore u globalnom lancu vrijednosti i dostigao nivo ekonomija sa višim dohotkom, potrebno je da ojača svoje institucije i sposobnosti kako bi zadovoljio potrebe tržišta rada i pokrenuo digitalnu i zelenu transformaciju uz poboljšanje povezanosti.
U tom smislu, postoji posvećena i stalna podrška EU u okviru inicijative Tim Evropa. To se u velikoj mjeri odražava u najnovijim finansijskim aranžmanima koje smo potpisali u regionu, a koji podrazumijevaju kombinaciju zajmova, grantova i tehničke pomoći, što pokazuje nedavni grant EU od 11 miliona eura potpisan za podršku sistemu javnog obrazovanja u Crnoj Gori. Takav je slučaj i sa finansijskim paketima za željezničke projekte u Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji, kao i za projekte obnovljive energije za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo*. Ova vrsta podrške opipljivo pokazuje posvećenost Evropske unije regionu kao pouzdanom i dugoročnom partneru koji pruža trenutne finansijske beneficije, a istovremeno pomaže ubrzanju integracije sa ekonomijom EU i podržava napredak regionalnih ekonomija u globalnim lancima vrijednosti.
-Kada je EIB Global nedavno dodijelio 11 miliona eura za modernizaciju obrazovne infrastrukture, izjavili ste da je EIB posvećen partner Crnoj Gori i da će dalje proširivati plodnu saradnju sa Ministarstvom prosvjete… Da li u EIB-u postoje planovi za dalju podršku i malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori i saobraćajnoj infrastrukturi? Ako je tako, u kojim iznosima i koji će biti kriterijumi za raspodjelu?
Donacija EU koju pominjete dodijeljena je za izgradnju i rekonstrukciju škola i vrtića, uključujući implementaciju digitalne opreme i poboljšanje energetske efikasnosti. Sredstva podržavaju obrazovni program Crne Gore i težnju Vlade da modernizuje obrazovni sistem u pravcu većeg usklađivanja sa standardima EU i zahtjevima tržišta rada.
Štaviše, u okviru našeg finansijskog ogranka posvećenog aktivnostima van EU – EIB Global, aktivno radimo na razvoju novih projekata u sektoru vode i kanalizacije, energetike i željezničkog sektora. Planiramo da nastavimo sa finansiranjem održivog saobraćaja kao što je nacionalni željeznički sektor, odnosno rekonstrukciju dionice Bar-Golubovci na pruzi 4, kao i sanaciju luke Bar.
EIB Global takođe igra vitalnu ulogu za rast privatnog sektora obezbjeđujući pristupačno finansiranje za mala i srednja preduzeća (MSP). Naša podrška malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu se uglavnom sastoji od posredničkog kreditiranja. Naša nedavno objavljena studija o uticaju finansiranja EIB-a na preduzeća na Zapadnom Balkanu pokazuje da se otvara 15 radnih mjesta na svakih jedan (1) milion eura dodijeljenog kredita EIB-a. Štaviše, studija takođe pokazuje da finansiranje EIB-a pomaže preduzećima da rastu, o čemu svjedoči povećanje njihove ukupne imovine i osnovnih sredstava (+20% i +35% respektivno u poređenju sa firmama koje nemaju koristi od kredita EIB-a).
Do danas smo obezbijedili 710 miliona eura za MSP u Crnoj Gori u saradnji sa lokalnim komercijalnim bankama i Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore (IRF). Trenutno, zajedno sa IRF-om, sprovodimo kreditnu liniju koja ima za cilj da pomogne u dekarbonizaciji i uvođenju projekata klimatskih akcija i energetske efikasnosti.
Kakouris je na kraju kazao da mu je bilo zadovoljstvo da govori za portal www.bankar.me.
Ostajemo posvećen i pouzdan partner Crnoj Gori i njenom narodu na putu ka EU i većem prosperitetu. Uz podršku Tima Evropa, vjerujemo da možemo zajedno da postignemo ove ciljeve – zaključio je on.
