Prije nego što se zapitamo kakve opasnosti donosi vještačka inteligencija, mogli bi da se zapitamo i koliko je ona zaista inteligentna.
Otkada je ChatGPT revolucionarno ušetao u naše živote, jedna od glavnih dilema jeste: koje rizike nosi sa sobom naizgled nezaustavljivo širenje veštačke inteligencije. Međutim, pre nego što se zapitamo kakve opasnosti donosi veštačka inteligencija, mogli bi da se zapitamo i koliko je AI zaista inteligentna.
Činjenica je da, kada uopšteno govorimo o inteligenciji, ne postoje jednostavni odgovori. Znamo da je za nas ljude, inteligencija sposobnost razumevanja onoga što nas okružuje, te izvlačenja smisla iz toga. Zatim, sposobnost obrade apstraktnog mišljenja, te učenje, pamćenje i primena naučenog na druge kontekste.
Inteligencija nam omogućuje procenjivanje i izražavanje sudova, rešavanje problema, izmišljanje, ulazak u odnose s drugim ljudima i još mnogo toga. Do sada, od postojećih modela ljudske inteligencije, nijedan nije bio apsolutno zadovoljavajući da bi osvojio saglasnost cele naučne zajednice. Na kraju, znamo da testovi inteligencije nisu dovoljno pouzdani zato što mere samo određene performanse, tj. preferiraju one koji pripadaju zapadnoj kulturnoj baštini, dok se potcjenjuju intelektualne sposobnosti koje druge kulture cene.
Iz tog razloga, čini se da je “veštačka inteligencija” vrlo sugestivan naziv koji hrani našu maštu, te bi možda bilo bolje ne uzimati inteligenciju mašina zdravo za gotovo, kada ne možemo do kraja definisati, u celoj svojoj složenosti, ni ovu ljudsku, s kojom bi trebali da imamo već određeno iskustvo.
Razgovarala sam sa botom AI i naišla na problem
Kada je krajem decembra prošle godine kompanija Open AI pustila apdejtovanu verziju ChatGPT bota, pristup toj najnaprednijoj veštačkoj inteligenciji i mogućnost njenog korišćenja nikada nije bio tako direktan, eksplicitan i neposredan za bilo koga, pa tako i za mene.
Predstavila sam se kao književnica i pitala ChatGPT da li može da piše kao Tatjana Đorđević. Odgovor je bio da će dati sve od sebe da piše kao ja, te da stoji na raspolaganju o kojoj tematici želim da piše. Moje sledeće pitanje je bilo da li zna ko je Tatjana Đorđević, na šta je odgovor glasio da je ona književnica iz Srbije koja je napisala više romana, knjiga poezije i pozorišnih dela, od kojih je najpoznatija knjiga Predsednikova žena.
Rekla sam ChatGPT-u da to nije tačno i da takva knjiga ne postoji i da je nije napisala nijedna Tatjana Đorđević, pa ni ja. Odgovor je glasio: “Izvinjavam se, ne poznajem Tatjanu Đordević na specifičan način i nemam pristup internetu da proverim informacije o njenom radu. Kao virtuelni asistent zasnovan na GPT-3, mogu generisati samo odgovore zasnovane na mom znanju i sposobnosti obrade i kombinovanja informacija koje su memorisane u mom sistemu. Ali ako su vam potrebne druge informacije o njoj, mogu da pokušam da pronađem te informacije za vas.”
Pitala sam potom ChatGPT da bolje istraži koju je knjigu napisala Tatjana Đorđević, a odgovor je glasio da je dotična spisateljica napisala knjigu Pionir, izdatu u Srbiji 2014. godine i koja opisuje život grupe pionira tj. komunističke omladine tokom ‘70-ih godina.
Odgovor opet nije bio tačan jer takva knjiga ne postoji na srpskom jeziku, što sam svom virtuelnom asistentu stavila do znanja. Opet se izvinio i rekao da će probati da sazna više informacija o toj knjizi i njenom piscu. Zamolila sam ga da sazna i dodala da je Pionir izdat u Italiji na italijanskom jeziku. Odgovor koji je sledio bio je relativno tačan i glasio je da je Tatjana Đorđević srpska spisateljica i da je napisala knjigu Pionir na italijanskom jeziku. Drugih detalja o godini izdavanja ili izdavaču, u odgovoru nije bilo, osim zanimljivog podatka da je autorica ove knjige, tj. ja, takođe i novinarka koja piše za Al Jazeeru English u Milanu.
Uvjerljive informacije iz prošlosti, netačni podaci iz sadašnjosti
Moje razočarenje bilo je očigledno. Neznanje koje je ChatGPT imao o meni kao književnici nije me toliko iznenadilo, s obzirom da sam napisala tek jednu knjigu. Međutim, zabrinulo me je opšte neznanje kada je reč o poznatim novinarima, piscima, glumacima i drugim javnim ličnostima, kao što su recimo političari. Tako ChatGPT nije znao da je Giorgia Meloni trenutna premijerka Italije, već da je po njegovim podacima, premijer Italije političar Luigi di Maio koji na toj poziciji nikada bio nije.
Takođe ChatGPT, iako tvrdi da je ažuriran novim informacijama iz aprila 2023. godine, nije znao da je Elly Schlein nova generalna sekretarka italijanske Demokratske partije, koja je na tu funkciju izabrana u februaru ove godine. Zatim sam ga odjednom pitala da li poznaje druga Josipa Broza Tita. U samouverenom odgovoru da ga poznaje, usledio je i niz tačnih i preciznih informacija o drugu Titu i njegovom politčkom delovanju. Ispitivala sam ga i o drugim ličnostima iz prošlosti i tu je bio brilijantan, dok je imao očiglednih problema sa saznanjima iz skorije prošlosti ili sadašnjosti.
Kada sam prestala da proveravam znanje mog virtuelnog asistenta, počela sam sve više da ga koristim tokom pisanja tekstova na italijanskom jeziku. Pomislićete naravno, da sada ChatGPT piše umesto mene. Za sada mi samo pomaže, iako to ide ponekada teško.
Komandama do željenog rezultata
Kada je nacionalno telo za zaštitu ličnih podataka u Italiji izdalo naredbu da se privremeno blokira korištenje softvera za veštačku inteligenciju, pitala sam AI kako da nastavim da je koristim. Odgovor je bio da iako je to ilegalno, mogu da je koristim putem VPN-a, tj. virtualne privatne mreže.
Poznato je da su AI sistemi koji pokreću chatbotove u stanju da imitiraju ljudski stil pisanja, na osnovu ogromne količine digitalnih knjiga i drugih radova koje mogu da nađu na internetu. Međutim, kako imitacija ipak nije kao original, do željenog rezultata je moguće stići, ali uz puno truda i rada.
Zamolila sam ChatGPT da mi napiše jednu političku analizu na engleskom jeziku od 2.000 reči, baziranu na analazima koje se tiču poslednjih dešavanja između Kosova i Srbije i koje sam ranije pisala. Uradio je to za pet minuta, dok bi meni trebalo možda i pet sati. Međutim, bilo je tu nekih netačnih podataka, uz nedovoljan analitički pristup tekstu. Tražila sam od njega da proveri netačne informacije, ponešto sam ga i naučila usput, te mu dala komande da određene paragrafe analizira i ponudi mi varijante teksta. Zatim sam tekstu dodala ono što mislim da je bilo neophodno i zamolila ChatGPT-a da proveri gramatičku ispravnost, s obzrirom da engleski nije moj maternji jezik. Uz ispravne komande ili takozvane promptove, rezultat je bio sasvim zadovoljavajući.
Prompt inženjer, posao budućnosti
Termin koji je ušao u upotrebu, otprilike kada i veštačka inteligencija, nisam na početku najbolje razumela. Vremenom sam naučila da uz ispravnu komandu tj. prompt ili input, poboljšava se i sposobnost mog virtuelnog asistenta da me bolje razume i bolje interpretira moje zahteve.
Prompt je zapravo ključni alat za obuku mašinskog učenja. Koristiti se za različite zadatke, uključujući prevođenje jezika, prepoznavanje govora, analizu teksta i još mnogo toga, a njegova glavna prednost je što omogućava veštačkoj intelegenciji da nauči kako da rešava probleme na način koji je sličan načinu na koji ljudi razmišljaju i govore.
Dok se ubedljivo govori kako će nam veštačka inteligencija oduzeti mnoge poslove, važno je i reći da će takođe kreirati nove. Mnoga postojeća zanimanja svakako neće više biti ista, a jedna od oblasti u nastajanju jeste prompt inženjering, koji će stvoriti nova radna mesta.
Inženjer za promptove jeste profesija o kojoj ćemo verovatno sve više da pričamo u budućnosti. Ova profesionalna figura imaće zadatak da obezbedi precizne opise tj. komande, kako bi dobijeni odgovori bili jednako precizni.
Svakako, u nadi da veštačka inteligencija neće biti u mogućnosti da apsolutno zameni čoveka, važno je ostati svestan njenih potencijala, njenih ograničenja i trenutnih mogućnosti, jer samo tako ćemo moći da je koristimo etički, odgovorno i bez rizika da nanesemo nepopravljivu štetu našem društvu i našoj budućnosti.
Tatjana Đorđević
Izvor: Aljazeera Balkan
