Na azijskim berzama su cene akcija jutros oštro pale, pri čemu je japanski Topik indeks zaronio na najniži nivo u 28 godina. Ulagače, ionako zabrinute zbog evropske dužničke krize, obeshrabrili su slabi podaci s američkog tržišta rada.
Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks u 7.30 bio je u minusu oko 2 odsto, dok je širi Topik indeks potonuo 2,1 odsto, na 693 boda, najniži nivo od kraja 1983. godine.
Cene akcija u Singapuru, Šangaju, Australiji, Hong Kongu i Južnoj Koreji potonule su između 1,5 i 2,6 odsto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7.30 bio na gubitku 2,2 odsto, zaronivši na najniži nivo od decembra prošle godine.
Beg ulagača iz rizičnijih ulaganja posledica je podataka objavljenih u petak, prema kojima je u SAD-u u maju otvoreno samo 69.000 novih radnih mesta, najmanje u ovoj godini i znatno manje nego što se očekivalo.
To pokazuje da se usporava i rast američke privrede, baš kao i kineske i evropske.
“Razočaravajuće vesti iz SAD-a, usporavanje rasta kineske privrede, rekordna nezaposlenost u evrozoni … Nema baš pozitivnih vesti za tržišta akcija“, kaže Stan Shamu, analitičar u firmi IG Markets.
Premda su na Vol Stritu cene akcija već u petak potonule više od 2,2 odsto, što je njihov najveći dnevni pad u ovoj godini, S&P 500 i Nasdak terminski indeksi i jutros su u znatnom minusu, 0,7 odsto, što najavljuje dalji pad cena akcija na najvećoj svetskoj berzi.
Osim slabljenja najvećih svetskih privreda, ulagači strahuju i od produbljivanja evropske dužničke krize. Plaše se da bi na parlamentarnim izborima 17. juna u Grčkoj mogle pobediti stranke koje se protive merama štednje dogovorenima s Evropskom unijom te da bi Španija, zbog golemih gubitaka tamošnjih banaka, mogla da zatraži međunarodnu pomoć.
I dok su cene akcija padaju, cene državnih obveznica rastu, pa su, na primer, prinosi na američke i nemačke obveznice pali ne najniže nivoe u istoriji.
“To više nije pitanje preuzimanja rizika ili nesklonosti ulagača rizičnijoj imovini, to je opšta nervoza dok se ne razjasni dugoročniji trend”, kaže Hisamitsu Hara, direktor u Bank of Tokio-Mitsubishi UFJ.
Ističe i to da u ovakvom okruženju jedinu nadu u oporavak tržišta akcija pruža mogućnost novih podsticajnih mera vlada i centralnih banaka.
A na valutnim tržištima evro jutros uspeva da se održi iznad nivoa od 1,24 dolara. Nakon što je u petak u jednom trenutku zaronio na samo 1,2288 dolara, najnižu nivo od jula 2010. godine, jutros se kurs evra kreće oko 1,2405 dolara.
U odnosu na japansku valutu, cena evra jutros se stabilno kreće oko 97 jena, nakon što je u petak u jednom trenutku zaronila na samo 95,81 jen, najnižu nivo u 11 i po godina.
Dolar je, pak, blago ojačao prema japanskoj valuti, pa mu je kurs porastao sa 77,99 jena, koliko je iznosio u petak, na 78,15 jena.
Pad i u Evropi
I vodeće evropske berze zabeležile su danas pad akcija.
Dok je berza u Londonu bila zatvorena zbog praznika, frankfurtski indeks DAKS pao ispod psihološkog nivoa od 6.000 poena po prvi put od januara, pa je jutros vredeo 5.976,46 poena, 73,83 poena ili 1,2 odsto manje nego u petak.
Na berzi u Parizu je indeks CAC 40 pao za 0,59 odsto na 2.933,18 poena, nakon što je u petak izgubio preko dva odsto vrednosti, spustivši se na šestomesečni minimum. Vodeći indeks berze u Madridu potonuo je danas za više od jedan odsto na 5.990,7 poena, sto je njegov prvi pad ispod 6.000 poena od 2003.
Indeks IBEKS 35 izgubio je 1,23 odsto vrednosti, dok su sve španske akcije bile u negativnoj teritoriji, uključujući hartije banke “Santader”, najveće u evrozoni po tržišnoj vrednosti, koje su pale za 1,13 odsto na 4,271 evra.
Cena nafte i dalje pada jer se ulagači plaše da će zbog slabljenja najvećih svetskih privreda oslabiti potražnja za sirovinama. Nakon što je u petak potonula za 3,3 dolara, jutros je terminska cena ‘crnog zlata’ na berzi u Njujorku pala dalji još za 1,1 dolar, na 82,14 dolara po barelu, najniži nivo od oktobra prošle godine.
b92.net
