Autor: Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija u Vladi Republike Srbije

Tekst je preuzet iz Revije časopisa NIN koja je posvećena nedavno održanom “Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona” u Bečićima čiji je jedan od medijskih patnera bio portal Bankar.me. Reviju možete preuzeti na ovom linku.

Transparentnost i odgovornost su kamen temeljac dobrog funkcionisanja tržišta kapitala. U srcu svake napredne ekonomije leži snažna infrastruktura ovog sektora

Tržište kapitala ima ključnu ulogu za ekonomski rast država u razvoju. Značaj tržišta kapitala prevazilazi puke finansijske transakcije na šta se često, a nezasluženo svodi. Ono je katalizator inovacija, preduzetništva i rasta životnog standarda. Zato nam je potrebno razvijeno tržište kapitala, sa jakom Beogradskom berzom, koji prate aktuelni ekonomski uspon Republike Srbije.

Postoji nekoliko razloga zašto je tržište kapitala od velikog značaja za Republiku Srbiju i njene građane.

U srcu svake napredne ekonomije leži snažna infrastruktura tržišta kapitala. Tržišta kapitala obuhvataju različite platforme na kojima pojedinci i institucije trguju hartijama od vrednosti, uključujući akcije, obveznice i derivate. Olakšavajući efikasnu alokaciju kapitala, ova tržišta podstiču ulaganja u nove industrije, fabrike, proizvode i inovacije, postavljajući osnovu za ekonomski rast. U zemljama u razvoju, gde je pristup finansiranju često ograničen, rastuća tržišta kapitala premošćuju jaz između štednje i investicija, kanališući sredstva ka projektima sa potencijalom da generišu održive i rastuće prinose.

Opšte je poznato da preduzetništvo cveta u okruženjima koja pogoduju preuzimanju rizika i inovacijama. Tržišta kapitala obezbeđuju neophodno finansiranje i mehanizme podrške za preduzetnike koji teže da svoje ideje pretoče u nova privredna društva. Kroz inicijalnu javnu ponudu (IPO) i ulaganja rizičnog kapitala, preduzeća u nastajanju dobijaju pristup kapitalu potrebnom za proizvodnju, razvoj najsavremenijih tehnologija i prodor na nova tržišta. Štaviše, mogućnost prikupljanja kapitala putem javnih ponuda podstiče inovacije, jer kompanije nastoje da se diferenciraju i prihvate interes investitora.

Dinamični ekosistem tržišta kapitala ima ključni efekat na stvaranje radnih mesta i stvaranje bogatstva. Kako se preduzeća šire i ulažu u nove poduhvate, ona stvaraju mogućnosti za zapošljavanje u različitim sektorima privrede. Pored toga, bogatstvo stvoreno kroz aktivnosti tržišta kapitala, kao što su berzanske investicije i korporativne dividende, cirkuliše unutar privrede, podstičući potrošnju i potražnju za robom i uslugama. Ovaj ciklus ulaganja, otvaranja radnih mesta i akumulacije bogatstva podupire održivi ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva u ekonomijama u razvoju.

U mnogim zemljama u razvoju, tradicionalni bankarski sistemi se bore da zadovolje različite finansijske potrebe pojedinaca i preduzeća. Tržišta kapitala nude alternativni put za prikupljanje kapitala, demokratizaciju pristupa investicionim mogućnostima i finansijskim resursima. Kroz mehanizme kao što su zajednički ili alternativni fondovi, mali investitori mogu da učestvuju u procesu stvaranja bogatstva, diversifikuju svoje portfelje i izgrade dugoročnu štednju. Štaviše, tržišta kapitala omogućuju malim i srednjim preduzećima da pristupe finansiranju bez strogih uslova u vezi s kolateralima koji su tipično povezani sa bankarskim kreditima, čime se podstiču preduzetništvo i ekonomska inkluzivnost.

Razvoj infrastrukture je ključan za pokretanje ekonomskog rasta i poboljšanje životnog standarda u zemljama u razvoju. Tržišta kapitala igraju vitalnu ulogu u finansiranju velikih infrastrukturnih projekata, kao što su transportne mreže, energetski objekti i telekomunikacioni sistemi. Centralni i lokalni organi, kao što su opštine i gradovi, mogu da izdaju obveznice i hartije od vrednosti kako bi prikupili sredstva za razvoj infrastrukture i poboljšanja kvaliteta života građana, koristeći poverenje investitora u političku stabilnost i potencijal rasta privrede, što Srbija danas doživljava. Mobilizacijom privatnog kapitala uz javne resurse, tržišta kapitala omogućavaju efikasne investicije u infrastrukturu, podstičući povezanost i povećavajući produktivnost širom regiona.

Otpornost finansijskog sistema jedne države zavisi od njene sposobnosti da efikasno upravlja rizicima i apsorbuje ekonomske šokove. Tržišta kapitala doprinose finansijskoj stabilnosti diverzifikacijom rizika preko širokog spektra investitora i instrumenata. Kroz trgovinu derivatima i drugim proizvodima za upravljanje rizikom, učesnici na tržištu mogu da se zaštite od fluktuacija kamatnih stopa, valuta i cena robe, čime se smanjuje izloženost nepredviđenim događajima. Štaviše, transparentnost i likvidnost tržišta kapitala povećavaju efikasnost tržišta i smanjuju verovatnoću sistemskih kriza, čuvajući ukupnu stabilnost privrede.

Transparentnost i odgovornost su kamen temeljac dobrog funkcionisanja tržišta kapitala. Srbija, zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici koja se zasniva na slobodnoj trgovini, preduzetništvu i inovativnosti, ima sve preduslove za dinamično i snažno tržište kapitala. Već su preduzeti koraci da se stvori jedno sjajno okruženje za ovaj poduhvat, od donošenja prve Strategije za razvoj tržišta kapitala, do izmena zakona i podzakonskih akata, preko revitalizacije Beogradske berze i finansijskih instrumenata… Dakle, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija ulažu velike napore da ovo tržište raste u korist svih građana.

Nekada davno simbol srpskog tržišta kapitala predstavljala je sadašnja zgrada Etnografskog muzeja, sa raskošnim stubovima i velelepnim ulazom, kao simbol jednog doba i težnje srpskog preduzetništva da stvara i gradi. Malo je poznato da ovo zdanje arhitekte Aleksandra Đorđevića nije prvobitno građeno za potrebe Etnografskog muzeja, već kao dom Beogradske berze, dom kapitala, preduzetništva i ekonomskih težnji predratne Jugoslavije, Beograda i Srbije. Težnje ka stvaranju jake ekonomije, oslonjene na preduzetništvo, ukrupnjavanju kapitala i aktivnostima Beogradske berze nestale su pod udarima ratova, političke nestabilnosti i ideoloških represija.

tržišta kapitala – Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti, dobijaju novu modernu zgradu u okviru Prokopa, koja će predstavljati težnju države i privrede da srpsko tržište kapitala bude opet dinamično, jako, inovativno, kao i da otvori vrata Srbije prema svetu i sveta prema Srbiji.

Hajde da to bude i simbolično novi početak nove, snažne, razvijene Beogradske berze, kakvu bi Srbija i trebalo da ima.