U Evropskoj uniji tek nekoliko glasova zagovara da treba da se obustavi proširenje Evropske unije, a posljednji je to izrekao juče francuski predsjednik Emanuel Makron.
Kako je Makron rekao za agenciju “Asošijejted pres”, dok se u EU do kraja ne sprovedu temeljne reforme ne smije biti proširenja zajednice evropskih naroda. Ipak, naglasio je da želi da zemlje Zapadnog Balkana ostanu “usidrene” na evropskom projektu, ali da nije trenutak da se bilo koja nova članica primi u Uniju.
“Podržaću proširenje samo nakon produbljenja i reforme naše Evrope”, rekao je Makron.
Francuski predsjednik koji se sve više ističe kao lider na međunarodnoj sceni, istakao je da ne želi Balkan koji se okreće prema Turskoj ili Rusiji, ali ne želi ni da Evropa koja funkcioniše sa poteškoćama sa trenutnih 28 članica, nastavi da galopira sjutra sa 30 ili 32 članice, po istim pravilima.
“Sudeći po njegovoj izjavi, ne bih rekao da je Makron rekao da se protivi proširenju, već da nije da u ovom trenutku dođe do prijema novih članova. Evropska unije trenutno nije u mogućnosti za prijem novih zemalja, a sa druge strane EU mora da se konsoliduje na relaciji Pariz-Berlin. Vidjeli smo i na primjerima migrantske i ekonomske krize da nije bilo zajedničkih reakcija u Evropi. Evropska unija je trenutno u procesu Bregzita, što mora da riješi uz druge probleme prije nego što otpočne prijem novih članica”, kaže za “Blic” Dragan Đukanović iz Evropskog pokreta.
Kako ističe, to ne znači da zemlje Zapadnog Balkana treba da odustanu od evropskog puta.
“Strategija za članstvo do 2025. godine ostaje, iako je ambiciozan projekat. Ali, mislim da nije neostvariv”.
Makron nije prvi političar koji je rekao da EU ne treba da nastavi proširenje. Sličnu retoriku, ali u populističke svrhe upotrebio je lider čaškog pokreta ANO (DA) Andrej Babiš, koji se tokom kampanje za parlamentarne izbore zalagao za obustavu proširenja Evrpopske unije.
Milijarder, kojeg porede sa američkim predsjednikom Donaldom Trampom, osvojio je premijerski mandat u Pragu politikom da državu “treba voditi kao preduzeće”. Njegova populistička retorika obilovala je antimigrantskom kampanjom i zaustavljanjem proširenja EU. Ipak, uticaj Čaške u ključnim pitanjima EU nema velikog uticaja, smatra Đukanović.
“U Češkoj smo imali predsednika koji je bio protivnik Evropske unije. To ništa ne menja, bitno je šta se odluči na liniji Berlina i Pariza”, kaže Đukanović.
Prije Bregzita, bivši premijer Velike Britanije Dejvid Kameron takođe je bio jedan od zagovornika proširenja Unije. Tokom 2013. godine čak je pretio i vjetom na proširenje EU. Njegovu politiku podržavala je i aktuelna premijerka ostrvskog kraljevstva Tereza Mej, koja je bila ministarka u Kameronovoj vladi.
Razlozi Britanije za zatvaranje evropskih vrata ogledali su se u prilivu migranata, naročito iz Turske. Međutim, London je danas na putu da napusti Uniju.
S druge strane gotovo da nema političara u Evropi koji se protivi proširenju, čak i među ekstremnom desnicom.
Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je juče da EU mora da bude otvorena za prijem novih članova sa Zapadnog Balkana. S njegovim stavom redom su saglasni vodeći političari u Evropi, među kojima je i njemačka kancelarka Angela Merkel.
“Mislim da će proces sada biti mnogo jednostavniji kada je jasno da Turska više nije na dnevnom redu. Konsolidacije EU, koja je već u toku formiranjem njemačke vlade i drugim procesima, dovešće vrlo brzo do dijaloga između Berlina i Pariza. S druge strane među populističkim pokretima koji su ojačali u Evropi ima i protivnika Unije. Trend je u Francuskoj recimo zaustavljen u Francuskoj pobedom Makrona na izborima prošle godine, ali će sa populizmom Evropa morati da nastavi da se bori. Potrebno je javnom mnjenju predočiti benefite članstva u zajednicu”, kaže za “Blic” Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
