Fijat je sve ozbiljnije zainteresovan za rusko tržište, ali su tanke nade da će ga uskoro osvojiti, piše “Danas”.
Očekujem da će Vlada Srbije uspeti da napravi dogovor o izvozu “fijata 500L“ na rusko tržište, što bi obezbedilo veći plan proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta u kragujevačkoj fabrici, gde je trenutno zaposleno 3.050 radnika, rekao je generalni menadžer kompanije Fijat automobile Srbija Antonio Čezare Ferara prilikom pretprazničkog susreta sa novinarima.
Svesni smo da Vlada radi na tome, ali da nailazi na veliki broj prepreka sa druge strane, dodao je on.
O mogućnosti plasmana modela “fijat 500L“ na rusko tržište, u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, u FAS-u razmišljaju još od početka ove godine.
Menadžment je o tome u martu razgovarao sa premijerom Ivicom Dačićem i tadašnjim ministrom privrede i finansija Mlađanom Dinkićem, i to uoči njihove posete Moskvi.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
“Rusko tržište po veličini slično je nemačkom, i jedno je od rastućih u svetu. Sa sadašnjom cenom ‘fijata 500L’, od oko 15.000 evra, i carinom od 25 odsto, taj automobile bio bi skup, ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Međutim, na Vladi Srbije je da o tome pregovara”, objasnio je Ferara posle razgovora sa vladinim zvaničnicima.
Dačić je tada najavio da će to biti jedna od tema razgovora u Moskvi, ali je priznao da će to biti teško ostvariv plan, jer Rusija nikome nije dozvolila bescarinski izvoz. To se potvrdilo i tokom razgovora sa Rusima, a domaća javnost je utešena informacijom da je predsednik Rusije Vladimir Putin obećao povoljne uslove za kontingent od oko 10.000 vozila iz Srbije.
Boljim poznavaocima ove problematike odmah je bilo jasno da se radilo o kurtoaznom obećanju, te da od bescarinskog izvoza srpskih automobila u Rusiju, barem u u 2013, neće biti ništa. Tako je i bilo – kragujevačka fabrika ove godine u Rusiji nije prodala nijedan automobil.
Jedna od važnih brana za rusko tržište je i sam sporazum o slobodnoj trgovini. Naime, u “fijat 500L“ ugrađeno je čak 67 odsto delova i pozicija proizvedenih u Srbiji, tako da on ispunjava zahtev da najmanje polovina mora da bude domaćeg porekla.
Ali sam sporazum sadrži i listu proizvoda na koje se ne primenjuje bescarisnki režim, a na njoj su, pored kamiona, autobusa, traktora, kompresora pamučnih tkanina, penušavih vina, određenih vrsta sireva i još nekih proizvoda – i putnički automobili. Rusija, na ovaj način, štiti svoju automobilsku industriju.
Ono što je u ovom trenutku moguće jeste bescarinski izvoz rezervnih delova i komponenti za prvu ugradnju iz fabrika Fijatovih dobavljača, lociranih u Kragujevcu i Srbiji. Sporazumom je predviđeno da delovi za automobile u Rusiju mogu da se izvoze bez carine, što otvara vrata kooperantima Fijata.
Automobilska industrija je do 90-ih godina prošloga veka tesno sarađivala sa proizvođačima vozila u Rusiji i Poljskoj. Zastavine fabrike “21. oktobar“ iz Kragujevca, “5. septembar“ iz Surdulice, Utenzilija iz Beograda i još neke ruskom Avtovazu iz Toljatilja isporučivale su hladnjake, volane, delove od plastike, mikromotore za pokretanje brisača i još neke pozicije, dok je Zastava zauzvrat dobijala gotove “lade“.
Po istom principu poslovalo se i poljskim proizvođačima, odakle su u Zastavu stizali “polonezi“ i “126P“, a godišnja razmena sa te dve zemlje dostizala je oko 30.000 automobila godišnje, koje je kragujevačka fabrika uračunavala u svoje bilanse.
