Korisnicima stambenih kredita s varijabilnom kamatnom stopom od 1. januara ove godine rata je porasla nekoliko desetina eura. Za to je kriv Euribor koji raste, a uslovljen je skokom inflacije, za koju stručnjaci nemaju optimistične prognoze do 2024. godine.
Kao novogodišnji poklon, građani nijesu dobili samo povećanje cijena. Novi rast euribora počeo je s prvim januarom, i sada iznosi 2,7 odsto. Rast euribora stvara glavobolju korisnicima kredita, kojima kamatna stopa nije fiksna.
“Na primjeru kredita od 40.000 eura koji je inicijalno uz kamatnu stopu od 4,5 posto plus euribor i na rok od 20 godina rata kredita koja je inicijalno iznosila 253 eura. Danas u januaru iznosi 315 eura”, kazala je predstavnica Erste banke Dragana Crvenica.
Složićemo se, to nije malo finansijsko opterećenje pogotovo za one koji žive od prosječne plate ili one kojima se mjesečna zarada tokom prošle godine nije uvećala.
Bankari, međutim, nemaju optimistične prognoze.
“Ne možemo očekivati pad Eurobiroa dok god traje rast infaltornih pritisaka koji su jaki. Do sredine ove godine rašće Euribor”, kaže Bratislav Pejaković iz Udruženja bankara.
A situacija s inflacijom je neizvjesna, poručuju stručnjaci.
“Neke projekcije su da će se tokom ove godine zadržati na nekom nivou od 6.7 odsto, da bi tek 2024. i 2025. mogli da osjetimo neke konkretnije rezultate”, kaže Pejaković.
No, iako rast euribora ne utiče na podstanarske kirije, one, što bi se reklo, rastu na oči.
“Podstanarska je tuga pregolema i ko nije podstanar ne zna kako je seliti se svako malo”, priča podstanarka Željka Mirković.
Željka je podstanarka već deceniju. Iako mjesečno iz budžeta mora da izdvoji par stotina eura, za sebe kaže da je imala sreću.
“Zahvalna sam što su ti ljudi koji su pokazali i empatiju i razumijevanje za mene što nije slučaj sa ostalim mojim prijateljima koji su morali da plaćaju kiriju od 50 eura do 100 eura više ili su morali da napuste stan zbog toga što nijesu mogli da plaćaju kiriju”, kaže Mirković.
A da je sve više takvih, pokazuju podaci agencija za nekretnine.
Kirije su za godinu, kažu, porasle za 50 odsto.
“Za jednosoban stan nekad ste morali da izdvojite 350, a sada 600 eura”, kazala je predstavnica agencije za nekretnine Svetlana Brajović.
No, u jeku svih poskupljenja i povećanja kamatnih stopa, Željka ni ne pomišlja na kupovinu stana.
“To je za mene u domenu misaone imenice ili svemirskog broda”, kazala je Željka.
Izvor: RTCG
