Predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocjenila je da bi ekonomska aktivnost u eurozoni do kraja godine trebalo da “pređe svoj prepandemijski nivo”.
Oporavak privrede je u stalnom porastu, ali bi delta soj virusa mogao da „odloži potpuno otvaranje“, rekla je Lagard novinarima.
Evropska centralna banka je povećala prognozu rasta BDP-a u 19 zemalja eurozone za 2021. godinu u kontekstu privrednog oporavka poslije pandemije, i ocjenila da je rast cijena ipak privremen.
Ta monetarna institucija predviđa privredni rast od pet odsto u 2021. godini, u odnosu na 4,6 odsto koliko je bilo prognozirano prilikom posljednje objave u junu. Banka takođe očekuje u 2021. godini inflaciju od 2,2 odsto u odnosu na 1,9 odsto koliko je prognozirano u junu. Taj rast će, prema tome, preći srednjoročni cilj institucije od dva odsto inflaciije.
Međutim, rast cijena je „uglavnom privremen“ rekla je Lagard, dodajući da ona nazire i znake koji ukazuju da bi rast cijena mogao da bude trajniji.
Prema banci inflacija bi trebalo da uspori 2022. godine na 1,7 odsto, a zatim na 1,5 odsto 2023.
Uz takve privredne pokazatelje ECB je odlučila da blago ublaži svoje mjere za vanrednu podršku privredi uvedene početkom zdravstvene krize, a koje su se odnosile na otkup duga.
„Oporavak se zasniva na uspjehu kampanje vakcinacije u Evropi što je omogućilo znatno ponovno otvaranje privrede“, rekla je Lagard.
Stručnjaci ECB su malo smanjili, sa 4,7 na 4,6 odsto, svoje predviđanje privrednog rasta za 2022. godinu i ostavili nepromjenjeno na 2,1 odsto predviđanja rasta za 2023.
Skok inflacije se objašnjava porastom cijena nafte i pritisaka na troškove koji proizilaze iz privremenih nestašica materijala i opreme, rekla je Lagard, ali je i dodala da bi trebalo te nestašice da se savladaju u prvom polugodištu 2022. godine.
