Imamo situaciju da je rast državne i lične potrošnje dominantno podstaknut povećanjem javnog duga, što će opteretiti privredu i građane i učiniti i državu i njih potencijalno ranjivim na krize i recesije. Ovakav tip rasta je nestabilan jer zavisi od kontinuiranog pozajmljivanja i trošenja preko mogućnosti, što vremenom dovodi do inflacije i pada kupovne moći, upozorava direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) dr Jadranka Kaluđerović.
-Ekonomski rast koji je dominantno zasnovan na povećanju lične i državne potrošnje može inicijalno izgledati korisno, jer podstiče ekonomsku aktivnost i dovesti do kratkoročnih poboljšanja ekonomskih pokazatelja, ali može biti neodrživ i ne mora nužno odražavati zdravu ekonomiju na dugi rok, ocijenila je za Pobjedu dr Jadranka Kaluđerović, komentarišući rast crnogorskog BDP-a u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine.
RAST POTROŠNJE
Imamo situaciju da je rast državne i lične potrošnje dominantno podstaknut povećanjem javnog duga, što će opteretiti privredu i građane i učiniti i državu i njih potencijalno ranjivim na finansijske krize i recesije. Ovakav tip rasta je nestabilan jer zavisi od kontinuiranog pozajmljivanja i trošenja preko mogućnosti kazala je Kaluđerović Pobjedi i dodala da to može rezultirati višim porezima ili rezovima u esencijalnim uslugama. Takvo povećanje potrošnje može dovesti do inflacije i smanjiti kupovnu moć vremenom.
Takođe, bitna je i namjena potrošnje. Naglasak na rastu potrošnje kako bi se pokazao trenutni rast BDP-a može preusmjeriti resurse daleko od investicija u produktivna sredstva (kao što su tehnologija, infrastruktura i obrazovanje), koji su ključni za dugoročni ekonomski rast i konkurentnost.
Dakle, trenutno potrošnja igra ključnu ulogu u podsticanju ekonomske aktivnosti, ali ne treba zanemariti pristup koji takođe naglašava investicije i održivost rasta rekla je Kaluđerović. BDP Crne Gore porastao je u četvrtom kvartalu prošle godine 4,3 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata, i iznosio 1,75 milijardi eura, dok je stopa realnog rasta BDP-a u trećem kvartalu iznosila je 6,6 odsto.
– Sa stanovišta ekonomije pozitivne stope rasta znače da je proizvedena vrijednost roba i usluga porasla, da kompanije ostvaruju veći profit i da se povećava broj zaposlenih saopštila j e Kaluđerović.
Crna Gora je, sa Maltom i Hrvatskom, čije su ekonomije takođe rasle po stopi od 4,3 odsto, vodeća kada je riječ o međunarodnom pregledu stopa realnog rasta BDP-a. Od zemalja regiona, Srbija je rasla 3,8 odsto, Slovenija 2,2 odsto, a Sjeverna Makedonija 0,9 odsto.
To što smo pri pri vrhu po stopama rasta posljedica je činjenice da su velike ekonomije u EU suočene sa niskim stopama rasta usljed negativnih uticaja na ekonomsku aktivnost smanjene globalne tražnje, posebno u Kini i dalje visokih energenata, ali i mnogobrojnih strukturnih problema. Podaci pokazuju da su zemlje, u kojima turizam ima značajno učešće, ostvarile veće stope rasta i mi smo u toj grupi izjavila je Kaluđerović i dodala da ne treba zaboraviti ni uticaj boravka stanovnika iz drugih zemalja u Crnoj Gori i njihov uticaja na potrošnju.
– Posmatrano sa potrošne strane, podaci pokazuju da je do rasta došlo zbog rasta u svim kategorijama potrošnje i lične i državne, i to povećanje je primarno uslovilo povećanje ekonomske aktivnosti. Posebno je ekonomska aktivnost bila izražena tokom ljetnje sezone, odnosno trećeg kavratala, pa tako imamo da je izvoz roba i usluga u tome periodu, u stalnim cijenama, bio na na nivou većem nego 2019. godine odnosno prije početka pandemije kazala je Kaluđerović i istakla da je velika potrošnja dovela i do povećanja uvoza. Upozorila je da povećanje BDP-a ne znači rast standarda svakog građanina.
Opširnije u današnjoj Pobjedi
