Idejni projekat Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji će prolaziti i kroz Crnu Goru, je u fazi izrade i trebalo bi da bude završen do septembra naredne godine, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva ekonomije.
Planirano je da ovaj gasovod poveže albanski grad Fieru sa Splitom, obezbjeđujući izvor snabdijevanja prirodnim gasom za Albaniju, Crnu Goru, jug Bosne i Hercegovine i Hrvatsku. Predstavnici ovog Vladinog resora nijesu mogli precizirati kada će gradnja kraka gasovoda kroz Crnu Goru otpočeti i kada bi gasovod mogao biti završen.
DINAMIKA
– Imajući u vidu kompleksnost projekta, kao i njegovu međunarodnu dimenziju neozbiljno bi bilo, u ovom trenutku, prognozirati konkretne datume početka radova i nj egovog završetka. Međutim, moramo istaći da projekat se trenutno nalazi u planiranoj dinamici i da smo zadovoljni ne samo dinamikom dosadašnjih aktivnosti, koji su rezultat posvećenosti projektu svih zemalja kroz koje IAP pro lazi, već i visokim kvalitetom do sada završenih aktivnosti, kazali su Pobjedi iz Ministarstva ekonomije.
IAP je ogranak jedan krak Transjadranskog gasovoda (TAP), koji je budući dio Transanadolijskog gasovoda (TANAP) i za njega je planirano da transportuje gas iz Turske preko Grčke i Albanije u Italiju. Transanadolijski gasovod, koji će dopremati prirodni gas iz Azerbejdžana preko Gruzije i Turske do Evrope, počeo je da radi prošle godine.
– Stepen realizacije Transjadranskog gasovoda je 88,2 odsto. Trenutno je u toku polaganje cijevi na podmorskoj dionici kroz Jadransko more u dužini od 105 kilometara, nakon čega cjevovod izlazi na kopno na jugu Italije, rekli su iz ministarstva.
Predstavnici Ministarstva su naveli da su za projekat Transjadranskog gasovoda obezbijeđeni izvori finansija u visini od 3,9 milijardi eura, zaključivanjem aranžmana sa 17 komercijalnih banaka uz učešće Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB).
Može se očekivati da će Jonsko-jadranski gasovod (IAP) kao ogranak Tapa biti finansiran prema sličnom modelu, o čemu će se detaljnije pregovarati sa potencijalnim finansijerima nakon što budu stvoreni uslovi za početak realizacije projekta, nakon pripreme tehničke dokumentacije i obezbjeđenja potrebnih dozvola objasnili su predstavnici ministarstva.
FINANSIRANJE
Oni su saopštili da će visina investicije za realizaciju dionice gasovoda kroz Crnu Goru zavisiti od izbora konačne rute i tehničkog rješenja, što će biti poznato nakon završetka izrade idejnog projekta. Predstavnici Ministarstva ekonomije su naglasili da je Jonsko-jadranski gasovod (IAP) prepoznat kao vodeća opcija za gasifikaciju Crne Gore, kao i mogućnost za plasman sopstvenog gasa usljed izgradnje gasne infrastrukture i približavanja značajnom tržištu gasa.
– Realizacija ovog projekta ima veliki značaj u diversifikaciji izvora energije i omogućava razvoj distributivne gasne mreže u Crnoj Gori. Takođe, Crna Gora može imati značajne ekonomske benefite od same tranzitne linije, prihodujući od naknada za tranzit gasa, istakli su predstavnici ovog Vladinog resora.
Iz Ministarstva ekonomije su podsjetili da je kroz saradnju sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku Albanije pripremljena aplikacija za izradu glavnog projekta Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP-a), za Crnu Goru i Albaniju i njome je aplicirano za dobijanje granta u okviru XV poziva WBIF-a za dodjelu granta za tehničku pomoć.
Projekat je odobren, ali samo u smislu izrade idejnog projekta u iznosu od 2,5 miliona eura. Projektni zadatak za ovaj projekt usklađen je između stakeholdera u aprilu prošle godine, a u maju prošle godine je počela izrada idejnog projekta naveli su predstavnici Ministarstva ekonomije.
Regionalna kompanija
Prošlog mjeseca su na skupštini BH-Gasa usvojeni svi osnivački akti za formiranje IAP kompanije u kojoj će ravnopravno učešće imati predstavnici Crne Gope, Albanije, BiH i Hrvatske. Konkretnije, kompanije Montenegro bonus, Albgaz, BH-Gas i Plinacro će imati podjednak udio u kompaniji, čije se osnivanje očekuje u narednom periodu i čije sjedište je predviđeno da bude u Splitu. Taj gasovod bio bi nastavak gasovoda TAP, koji je u završnoj fazi izgradnje. Bosna i Hercegovina svoje učešće zasniva i na projektu Južna interkonekcija, koji bi bio nedvojivi dio projekta IAP, preko kojeg bi se u slučaju da bude izgrađen i podržan od EU diversifikovali izvori i pravci snabdijevanja za sve ove zemlje prirodnim gasom iz Azerbejdžana. Prethodno je u martu ove godine vlada RS odbila da da saglasnost za ovo uvezivanje, koje bi smanjilo ovisnost BiH od ruskog gasa, sa obrazloženjem da to za njih “nije prioritet”.
Gasovod kroz Crnu Goru biće dugačak 94 km
Iz Ministarstva ekonomije je navedeno da će ukupna dužina Jonsko-jadranskog gasovoda biti 530 km, od čega će dionica kroz Crnu Goru biti dugačka 94 km. Kapacitet Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) iznosiće pet milijardi kubnih metara precizirali su predstavnici Ministarstva ekonomije.
U Grčkoj završeno 90 odsto posla
Evropska komisija utvrdila je da je sporazum grčkih vlasti i Transjadranskog gasovoda (TAP) u skladu sa pravilima o državnoj pomoći EU, čime je dato zeleno svjetlo za ulazak novog gasovoda u Evropu. Kako je ocijenila EK, zahvaljujući TAP-u biće unaprijeđeni bezbjednost i diverzitet isporuka energije u EU bez nepotrebnog narušavanja konkurencije na jedinstvenom tržištu.
TAP predstavlja evropski krak Južnog gasnog koridora koji treba da poveže tržište EU sa novim izvorima gasa. Gasovod Tap, čiji će početni kapacitet biti 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, transportovaće od 2020. gas od polja Šah
Deniz II u Azerbejdžanu do tržišta EU. Tap ide od grčke granice preko Albanije do Italije ispod Jadranskog mora. U Grčkoj je završeno 50 kilometara instalacija tog gasovoda, odnosno 90 odsto planiranog posla. Projekat košta 5,6 milijardi eura, od čega 2,3 milijarde u Grčkoj.
Izvor: Pobjeda
