Crna Gora početkom juna na prečac zamrzla imovinu više desetina ruskih državljana. Bez prethodne odluke suda, uz obrazloženje da se na taj Vlada usaglašava sa vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije. Međutim, da li je Crna Gora pogriješila sa tom ishitrenom odlukom jer je prethodno dozvolila Rusima da investiraju u našu državu, a onda im zamrznula imovinu, uskoro će biti poznato jer je pred Ustavnim sudom inicijativa za ocjenu ustavnosti ove odluke, piše Adria.
Prosto rečeno neko je kupio u Crnoj Gori imovinu, pokrenuo biznis, investirao veliki novac, a zauzvrat dobio nemogućnost da nastavi da se bavi poslom, koji nema dodirnih tačaka sa ratom u Ukrajini.
Šta sankcije pojedincima znače u praksi?
Evropska unija jasno kaže da se sankcije za pojedince sastoje se od zabrane putovanja i zamrzavanja imovine. Zabrane putovanja sprječavaju pojedince s popisa da uđu ili prolaze kroz teritoriju EU, bilo kopnom, vazduhom ili morem.
Zamrzavanje sredstava znači da su svi računi navedenih lica i entiteta u bankama EU blokirani. Takođe je zabranjeno da im se bilo kakva sredstva ili sredstva direktno ili indirektno stave na raspolaganje.
Dakle, jedno je zamrznuti račune i novac, a drugo imovinu, kao što smo mi uradili. Opravdano se postavlja pitanje ko će sada održavati tu imovinu, ko će platiti ukoliko ta imovina pretpi neku štetu, kao i da li je ovo udar na privatnu svojinu.
Ustavni sud uskoro ocjenjuje ovu odluku
Ustavni sud uskoro će dobiti najmanje troje sudija, te će biti odblokiran i nastaviti sa radom. Upravo pred ovom institucijom se nalazi Inicijativa za ocjenu ustavnosti člana 18 i člana 19 Zakona o međunarodnim restriktivnim mjerama. Podnosioci inicijative smatraju da odluka Vlade nije u skladu sa Ustavom Crne Gore, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama odnosno Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmjenjene u skladu sa Protokolom broj 11.
U Inicijativi se ističe da su, spornim članovima, flagrantno prekršene odredbe čl. 24 I čl. 25 (kao i člana 58) Ustava Crne Gore. Član 24 Ustava Crne Gore glasi “Zajemčena ljudska prava i slobode mogu se ograničiti samo zakonom, u obimu koji dopušta Ustav u mjeri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno. Ograničenja se ne smiju uvoditi u druge svrhe osim onih radi kojih su propisana.”
Jezičkim tumačenjem sporne odredbe člana 18 Zakona o međunarodnim restriktivnim mjerama nedvosmisleno se dolazi do zaključka da je istom ukinuto i ograničeno pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja imovinom i novčanim sredstvima preko obima i mjere koju dopušta Ustav, kao i preko svrhe radi koje je Ustavom dozvoljeno eventualno ograničenje prava svojine ( u javnom interesu uz isplatu pravične naknade).
Ukoliko Ustavni sud ocijeni da odredbe nisu u skladu sa Ustavnom Crna Gora ulazi u veliki problem.
Pravo na nadoknadu
Advokat Veselin Radulović kazao je za nedavno da postoji osnovana sumnja da u slučaju zamrzavanja imovine ruskim državljanima nije ispoštovana zakonska procedura i da bi to moglo da košta državu Crnu Goru.
Prema njegovim riječima, to vjerovatno znači da će ruski državljani osporavati te odluke, prvo žalbom pred nadležnim Ministarstvom finansija, a nakon toga, ako bi njihova žalba bila odbijena, imaju pravo pokretanja spora pred Upravnim sudom.
„I to nije sve. Bojim se da ako bi u toj zakonskoj proceduri utvrđeno da je donesena nezakonita odluka, da bi ta lica mogla pokrenuti parnične postupke u kojima bi tražili naknadu štete, zbog ograničavanja jednog od osnovnih ljudskih prava a to je prava na imovinu. Šteta bi se utvrđivala od slučaja do slučaja, i država bi morala da je nadoknadi“, naveo je advokat.
