Autorka: Jasna Terzić, predsjednica IO Erste banke Srbija

Tekst je preuzet iz Revije časopisa NIN koja je posvećena nedavno održanom “Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona” u Bečićima čiji je jedan od medijskih patnera bio portal Bankar.me. Reviju možete preuzeti na ovom linku.

Banke opravdano mogu da očekuju postepen rast tražnje za kreditnim proizvodima u drugoj polovini godine

Zbog konfliktnih ekonomskih okolnosti i pokazatelja, zaista je teško prognozirati vreme i obim smanjenja kamata. Ono što znamo to je da su se, u pogledu dinamike i intenziteta smanjenja kamatnih stopa, tržišna očekivanja znatno promenila od početka godine, kaže Jasna Terzić, predsednica IO Erste banke Srbija.

Sve do marta, tržišni učesnici očekivali su da će do smanjenja kamatnih stopa doći u više postepenih koraka, dok su se ta očekivanja sada svela na eventualno jedno smanjenje osnovne kamatne stope u Sjedinjenim Državama i dve ili tri korekcije monetarne politike u evrozoni. Osnovni razlog za ovo je uporna inflacija, dok trenutne geopolitičke prilike donose i rizik od novog talasa povećanja cena roba i usluga.

Vrlo je verovatno da će Evropska centralna banka početi ranije da snižava kamatnu stopu, a zatim pratiti inicijalne efekte i odlučivati dalje na osnovu promene makroekonomskih pokazatelja. Realno je očekivati da će Narodna banka Srbije u većoj meri pratiti ECB.

U svakom slučaju, prema aktuelnim podacima, naša ekonomija zabeležila je više nego solidan start u 2024. godini, te na prvi pogled izgleda da su tržišni učesnici na izvestan način prihvatili novu stvarnost viših kamatnih stopa. Međutim, ti isti učesnici očekuju da bi relaksacijom monetarne politike ECB moglo i trebalo doći do blage korekcije kamatnih stopa u Srbiji, naročito kada uzmemo u obzir očekivano poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje, kaže Terzić.

Sa kakvim očekivanjima bankari idu kroz 2024?

Uz ovako solidan start u Srbiji i ocenu rasta BDP-a od 4,8% međugodišnje u prvom kvartalu ove godine kao i nastavak povoljnih trendova inflacije, realnog rasta raspoloživog prihoda i rasta potrošnje banke opravdano mogu da očekuju postepen rast tražnje za kreditnim proizvodima u drugoj polovini godine. Naročito kada uzmemo u obzir da tržišna očekivanja za „najpopularnije“ stope, tromesečni i šestomesečni euribor, idu u pravcu njihovog spuštanja sa trenutnih nivoa (3,8%) na nivo od 2,5% tokom naredne dve godine, kao i njihove stabilizacije na tim nivoima u periodu nakon toga.

Ne očekuje se posebno veliko povećanje troškova rizika, imajući u vidu prikazanu otpornost ekonomije i nastavak trenda rasta zaposlenosti. Inflacija, iako i dalje u opadajućem trendu, svakako ostaje jedan od najznačajnijih faktora koje će donosioci odluka pratiti, između ostalog i zbog njenog uticaja na dinamiku operativnih troškova.

Može li se reći da 2024. godina vodi normalizaciji? Ako mislite na normalizaciju monetarnih politika, onda svakako možemo to da kažemo i svi pokazatelji na to ukazuju. Što se tiče normalizacije poslovnih prilika, ona u svakom slučaju zavisi i od (geo)političkih prilika i kompleksnosti njihovih rešavanja. Konfliktna žarišta su, nažalost, i dalje aktuelna, a sve češći politički sukobi širom sveta lako mogu dovesti do novih komplikacija koje će, pored globalnog mira i sigurnosti, svakako uticati na nova slabljenja lanaca snabdevanja i potencijalni rast cena.

Ono što ohrabruje jesu poslednji pokazatelji rasta u ključnim ekonomijama i prognoze supranacionalnih institucija (Svetska banka, MMF, OECD), koje blago povećavaju stope rasta uz očekivanja da će ustanovljeni silazni trend inflacije otvoriti dosta prostora za povećanje potrošnje i samim tim daljeg oživljavanja ekonomske aktivnosti. U takvim okolnostima očekuje se da će i ECB, a verovatno kasnije i američki FED, biti u prilici da relaksiraju monetarne politike.

Koliko je u ovakvim okolnostima značajno pravilno upravljanje rizicima i na šta vi kao banka stavljate fokus u tom smislu?

Strategija upravljanja rizicima praktično je neodvojiva od poslovne strategije banke. Imajući u vidu da je stabilnost našeg poslovanja preduslov poverenja klijenata i da smo deo Erste grupacije, koja stabilno posluje više od dva veka, proaktivno identifikovanje, merenje i upravljanje rizicima deo su našeg svakodnevnog poslovanja. U kriznim periodima, kao i tokom turbulentnih dešavanja na tržištu, ova funkcija dodatno dobija na značaju. Povišena inflacija, uprkos svom opadajućem trendu, referentne kamatne stope centralnih banaka koje su iznad svog dugoročnog proseka, ekonomska stagnacija nekih od glavnih spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje, kao i spomenute geopolitičke tenzije sa ratnim sukobima neke su od najvažnijih tema koje analiziramo kako bismo se prilagodili okolnostima zajedno sa svojim klijentima.

Takođe, digitalizacija našeg poslovanja nosi sa sobom potrebu boljeg upravljanja sajber rizikom, a sve aktuelnija tema su nam i ESG rizici. U tom pogledu nastojimo da ublažimo štetan uticaj na globalno zagrevanje, a samim tim i prirodno okruženje, unapredimo energetsku efikasnost, smanjimo emisiju CO2 i sa svojim klijentima idemo kroz tranziciju ka održivoj, zelenoj agendi.

Koliko je transformacija bankarstva za nove generacije značajno pitanje?

Suština bankarskog poslovanja je praktično ista još od pojave prvih štedionica, ali se način na koji poslujemo neprestano menja. Tehnološki napredak donosi i diktira nove trendove u komunikaciji, pružanju usluga, navikama klijenata, pa samim tim i načinu poslovanja banaka. Zahvaljujući digitalnim tehnologijama, mnoge bankarske usluge su danas dostupne za klijente bez potrebe dolaska u filijalu, neke čak 24 sata, sedam dana u nedelji, što je pre samo desetak godina bilo nezamislivo. Međutim, za nove generacije će današnji nivo digitalnih usluga biti nedovoljan, te iz tog razloga bankarstvo mora da ide u korak sa trendovima i da, koristeći nove tehnologije, stalno inovira i unapređuje nivo usluga i iskustva klijenata.

Volim da kažem da sa novim generacijama dolaze i nova očekivanja. Zbog toga, transformacija bankarstva predstavlja imperativ jer će jedino tako banke ostati relevantne za svoje klijente, ali i za zaposlene.

Kako vi kao banka gledate na veštačku inteligenciju i njenu primenu i benefite koje donosi bankarskom sektoru?

Veštačka inteligencija polako, ali sigurno ulazi u sve pore poslovanja i života svih nas, noseći sa sobom i veliki potencijal i velike izazove. Verujem da je to tehnologija koja će u budućnosti značajno promeniti način na koji radimo, ali je ključno pitanje kako je najefikasnije upotrebiti.

Imajući u vidu da su značajni prioriteti bankarskog poslovanja tačnost i sigurnost, banke izuzetno oprezno istražuju kako koristiti najnovija dostignuća u ovoj oblasti, a ujedno unaprediti kvalitet usluge i sveukupno korisničko iskustvo klijenata. Upravljanje podacima i tehnologije poput klauda uz primenu AI donose ogroman potencijal, ali i novu dimenziju izazova koje moramo razrešiti kako bismo na siguran način koristili novu tehnologiju u službi efikasnijeg poslovanja i odlične usluge. Pilotiranje AI tehnologije na poslovnim primerima, poput čet botova, detekcije prevara itd, relativno je lako, ali je skaliranje i integrisanje ovih rešenja u postojeći sistem, sa ciljem dobijanja merljive vrednosti, veoma kompleksno.

Da budem iskrena, iako uveliko radimo na primerima upotrebe veštačke inteligencije u bankarskom poslovanju, do potpune primene dalek je put. Ipak, ne sumnjam da će banke uspeti da ga pređu i nadam se da će to biti put sa što manje „halucinacija“, odnosno grešaka u zaključivanju AI.