Spor oko cijene razvoda Evropske unije i Velike Britanije svakako je najteži dio u pregovorima o Brexitu. Krajem 2018. godine, kada je sačinjen izlazni ugovor za Brexit, Vlada u Londonu govorila je o sumi između 40 i 45 milijardi eura, koliko će Britanija morati da uplati u evropske fondove. Tada, ali i nakon što je sporazum stupio na snagu krajem januara 2020. godine, niko nije dao precizan iznos vrijednosti odlaska jedne od, do tada, ključnih članica Unije.
Međutim, kako objavljuje irski RTE, prema Izvještaju o budžetu EU za 2020. godinu, Brisel je cijenu razvoda ipak izračunao. Britanija će morati u EU kasu morati da uplati 47,5 milijardi eura, a već narednih mjeseci, odnosno do kraja godine 6,8 milijardi eura.
Najveći duo iznosa, oko 35 milijardi eura, čine sredstva koje su Britanci prethodnih godina koristili zahvaljujući raznim višegodišnjim programima EU. Penzijske rezerve iznose oko 14,5 milijardi eura. Konačna cifra – 47,5 milijardi eura rezultat je činjenice da Velika Britanija i dalje ima pravo na određene isplate iz budžeta EU, i nakon konačnog izlaska iz Unije.
Podatak o cijeni razvoda objavljen je u Briselu u četvrtak, a već u petak stigle su i reakcije zvaničnog Londona. Portparol Borisa Džonsona (Boris Johnson) rekao je novinarima da Britanska vlada ne “prepoznaje tu cifru”.
“To je procjena koju je EU izradila za svoje interne, računovodstvene svrhe. Na primjer, ne pominje se novac koji se duguje Velikoj Britaniji, što bi trebalo da umanji iznos koji mi plaćamo Briselu”, rekao je premijerov portparol.
Prema procjenama eksperata, poput Jana Bega (Iain Begg), profesora na Evropskom institutu Londonske škole biznisa „iznos koji sada pominje Brisel je sigurno viši od onoga što se očekivalo u Velikoj Britaniji i da nema sumnje da će ovo izazvati snažne kritike nekih, posebno evroskeptičnih poslanika i političara”
“Povećanje iznosa biće donekle ublaženo blagom apresijacijom funte prethodnih mjeseci”, istakao je Beg.
Britanija je, inače, do kraja prošle godine, i pored Sporazuma o Brexitu, bila dio unutrašnjeg tržišta EU, u fazi tranzicije, pa je, sa tim u skladu, i uplaćivala određena sredstva u zajedničku, evropsku kasu. Iako bi ovo mogao da bude dodatni argument u konačnom prebijanju računa, iz Brisela poručuju da je Evropska komisija „baš za toliko i umanjila razliku između svoje i britanske kalkulacije“.
Izvor: Biznis.rs
