Nove studije sugerišu da rad na daljinu ne samo da mami raznovrsnije i iskusnije kandidate koji su spremni da mijenjaju veću platu za fleksibilnost – već se čini da kancelarijske smjernice ne povećavaju finansijske performanse, nego narušavaju zadovoljstvo poslom.

Ova saznanja stižu iz nedavnih istraživanja Vorton škole Univerziteta u Pensilvaniji, koje je otkrilo da su oglasi za rad od kuće privukli značajno više žena, pripadnika manjinskih grupa i kvalifikovanih kandidata.

Isto goovri i odvojeno istraživanje Univerziteta u Pitsburgu koje je utvrdilo da obavezne smjernice za rad u kancelariji nisu poboljšale finansijski učinak S&P 500 u kompanijsma u kojima su primijenjene.

Nakon što su godinama izvršni direktori dijelili mišljenja o tome zašto veruju da ljudi treba da se vrate u kancelarije, pojavljuju se sve rigoroznija akademska i ekonomska istraživanja o stvarnim efektima rada od kuće na raznolikost, korporativne performanse, zadovoljstvo zaposlenih i produktivnost.

Na primjer, novo istraživanje Banke federalnih rezervi San Franciska otkrilo je da nije došlo do značajnog porasta ili opadanja rasta produktivnosti od kada je došlo do prelaska na rad od kuće ili hibridni rad tokom početka pandemije.

Iako postoje istraživanja o radu od kuće prije pandemije, ona su se često odnosila na manje grupe radnika pre nego što je praksa postala uobičajena, kaže Mark Ma, profesor na Univerzitetu u Pitsburgu, koji je koautor jedne od studija.

“Nije tako jasno da li se zaključci zasnovani na istraživanju tih radnika mogu primijeniti na opštu populaciju”, kaže Ma.

Ali, kako se uzorak kompanija sa obaveznim povratkom u kancelariju povećavao, i s obzirom na dugačke vremenske linije objavljivanja u akademskim krugovima, sve više studija konačno izlazi u javnost.

Kejt Lister, predsjednica istraživačke konsultantske firme Global Workplace Analytics, kaže da izvršni direktori koji žele da se ljudi vrate u kancelariju obično tvrde da rad od kuće “smanjuje produktivnost, ometa kulturu, smanjuje angažovanje i inovacije”. Ali, sve više istraživanja pokazuje da je to potpuno netačno.

U Vorton dokumentu, koji je prihvaćen za objavljivanje u časopisu Menadžment Sajens, profesor Dejvid Hsu je otkrio da je promjena statusa oglasa za posao na “rad od kuće” rezultovala sa 15 odsto više ženskih aplikacija i 33 odsto više prijava pripadnika manjinskih grupa, ističući ono što su mnoge kompanije rekle da su primetile anegdotski: Rad od kuće poboljšava raznolikost i privlači kandidate koji možda inače ne bi razmatrali određene poslove.

Studija, koja je analizirala svakodnevne oglase za posao kompanija na platformi za zapošljavanje Velfaund, takođe je otkrila povećanje od 17 odsto u iskustvu aplikanta za poslove označene kao „rad od kuće”.

Hsu navodi da rad od kuće privlači više kvalifikovanih kandidata zato što radnici koji su napredovali u karijeri često razumiju šta žele od posla i imaju lične obaveze, kao što su porodica, koja zahtijeva fleksibilnije radne aranžmane. Ono što je iznenađujuće, kaže Hsu, jeste obim istraživanja, dodajući da je studija analizirala više od pola miliona prijava za posao.

“Nije reč o nekom selektovanom, malom istraživanju”, kaže on.

U međuvremenu, istraživanje koje je sproveo Hsu takođe je otkrilo da su kandidati voljni da prihvate prosječno smanjenje plate od sedam odsto, ako to znači da mogu da rade od kuće.

Kandidati, kaže Hsu, pridaju “stvarno nesrazmjernu vrijednost ovom nivou fleksibilnosti”.

Baš kao što “ljudi vrednuju slobodno vreme, zdravstvene beneficije i tako dalje, ovi pojedinci vrednuju mogućnost rada od kuće”.

Sara Saton, osnivačica i izvršna direktorka platforme za rad od kuće Fleks Džobs, kaže da novo istraživanje poput onog sa Vortona naglašava važnost fleksibilnosti. Rad od kuće “predstavlja ogromnu priliku za rušenje barijera” i povećava raznolikost, kaže ona.

S druge strane, u istraživanju Univerziteta u Pitsburgu, istraživači su otkrili da obavezne smjernice za povratak u kancelariju ne pomažu finansijskim performansama kompanija, ali mogu da učine da radnici budu manje zadovoljni svojim poslovima i ravnotežom između posla i privatnog života.

Da li će takva nova istraživanja – ili druga koja će sigurno nastaviti da se pojavljuju – promijeniti stavove lidera, ostaje da se vidi.

(Forbes/Capital.ba)