Evropska unija kao jedna sui generis organizacija ima veoma isprepletano funkcionalno-organizaciono ustrojstvo u svim domenima. Proizilazeći iz toga, recimo, jedna od politika kao što je ekonomska politika EU je jedan veoma širok pojam o kojem bi moglo da se raspravlja i piše nadaleko i naširoko, a opet ne želeći da zalazimo previše u dubinu, mi smo se ipak odlučili za jednu distinktivnu oblast, koju ćemo ovdje nastojati da predstavimo u što boljem pogledu.
Kao jedan od instrumenata fiskalne politike kojom se nastoji postići stablizacija zemalja koje su u pregovorima za članstvo u EU izdvajaju se IPA fondovi ili instrumenti za pretpristupnu pomoć koju Evropska unija nudi zemljama u procesu pregovora, aspirantima za punopravno članstvo u EU. Upravo situacija u kojoj se nalazi i naša zemlja, Crna Gora.
Nastojaćemo kroz ovaj kratak osvrt da prikažemo model IPA fondova, njihovo porijeklo, nastanak i strukturu, kao i model i način finansiranja, raspoloživa sredstva i na kraju sve to prikazati i na modelu Crne Gore u prethodnih nekoliko godina.
Ova oblast pretpristupne podrške EU, koju smo mi u ovom radu obradili, tiče se prije svega pomoći potencijalnim novim članicama Unije. Nju možemo posmatrati kao jedan od mehanizama, jedan od instrumenata fiskalne politike Evropske unije. Pretpristupna podrška pratila je dinamiku širenja Unije i dobijala svoje mjesto kako u finansijkoj perspektivi (višegodišnjem finansijskom okviru budžeta EU), tako i samom godišnjem budžetu. Kada je riječ o ovom tipu finansijske pomoći koju Unija dodjeljuje državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo, formalno – cilj pomoći je olakšanje/ubrzanje procesa evropskih integracija u navedenim državama, dok suštinski – ta pomoć predstavlja podršku demokratskim i ekonomskim reformama u zemlji, koje zemlja treba da sprovede zbog sopstvenog razvoja, zbog sebe same, a ne samo zbog formalnog članstva u EU.
Istovremeno, sredstva iz pretpristupne pomoći služe državama kako bi se pripremile za korišćenje sredstava iz strukturnih fondova i Kohezionog fonda, nakon punopravnog članstva u Uniji.
Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA (Instrument for Pre-Accesion Assistance – IPA 2007-2013) uspostavljen je Uredbom Evropskog savjeta br. 1085/2006 od 17. jula 2006. godine. Na taj način je Evropska komisija uspostavila jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u procesu evropskih intregracija za budžetski period od 2007. do 2013. godine i tekući budžetski period 2014 – 2020. god.
Sama IPA kao model je naslijedila svoje prethodnike, PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupni intrument za Tursku.
Tokom većeg dijela dvadesetog vijeka fiskalna politika je bila najvažniji dio ekonomske politike. Kao takva, fiskalna politika ima tri glavna cilja i to: alokativni, redistributivni i stabilizacioni. IPA fondovima se upravo postižu sva ta tri cilja. Vrši se alokacija resursa, pravi se redistribucija kako bi se ublažio jaz u razvijenosti između zemalja i/ili regiona a sve u krajnjem cilju stabilizacija ekonomija i opšteg nivoa održivog rasta koji je i jedan od glavnih ciljeva Evropske unije.
Kada je u pitanju Crna Gora – kako je opisano u Programu ekonomskih reformi za 2017. godinu, za ostvarenje prethodno navedenog strateškog cilja razvoja, Vlada Crne Gore kombinuje dvije grupe mjera ekonomske politike. Prva grupa mjera se odnosi na jačanje makroekonomske stabilnosti zemlje, fiskalne i finansijske. Druga grupa mjera ekonomske politike usmjerena je na rješavanje strukturnih problema u ekonomiji, odnosno otklanjanje ključnih prepreka za unapređenje konkurentnosti zemlje i povećanje potencijalnog privrednog rasta na srednji i dugi rok. Shodno tome, sa aspekta fiskalne održivosti značajni su spomenuti fondovi pomoći Evropske unije, koji za cilj imaju jačanje zakonodavnih i institucionalnih kapaciteta država članica, ali i onih država koje žele postati članice EU.
U prvoj liniji IPA-e 2007-2013, u fokusu su bila dva glavna prioriteta, a to su: pomoć zemljama u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa; pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i Kohezionog fonda EU posle pristupanja Evropskoj uniji.
U ovom periodu Crnoj Gori je kroz pet komponenti nacionalnog programa raspodijeljeno 235 miliona eura. Kada se svedu brojke, jasno je da se radi o značajnim sredstvima za podršku razvoju, u iznosu od 1% BDP-a u tom periodu ili 375 eura po glavi stanovnika.
IPA II 2014-2020, kao nastavak linije u vidu sedmogodišnje finansijske perspektive, sada omogućava sistematičnije korišćenje sektorske podrške. Crna Gora će nastojati da privuče i dobije sredstva, a kroz osam sektora (1. Demokratija i upravljanje; 2. Vladavina prava i temeljna prava; 3. Životna sredina i klimatska akcija; 4. Saobraćaj; 5. Konkurentnost i inovacije; 6. Obrazovanje, zapošljavanje i socijalna politika; 7. Poljoprivreda i ruralni razvoj; 8. Regionalna i teritorijalna saradnja). Indikativna cifra koja se spominje za ovaj period je u rangu od nekih 270 miliona eura.
Kada se svede računica, (ukupno oko 505 miliona eura) jasno je da se radi o masivnom nivou podsticajnih ulaganja, kojih svakako bez procesa pristupanja samoj Evropskoj uniji, ne bi bilo. Mnogi infrastrukturni projekti koji sada služe građanima ne bi bili sprovedeni da ovaj vid finansijske pomoći nije dostupan.
Raduje nas dobar tempo „povlačenja“ sredstava i to mahom domaćeg kadra, što je dobar impetus da se i dalje nastavi u istom smjeru i sa razvijanjem neophodnih kapaciteta, kako bi po (nadamo se vremenski skorom) ulasku u EU, Crna Gora nastavila u istom tempu da ubira benefite otvorenosti i samih strukturnih fondova i Kohezionog fonda Evropske unije.
(Autor je magistrand na Fakultetu političkih nauka, Univerzitet Crne Gore)
