Da bi se zelena tranzicija sprovela na pravilan i održiv način, neophodan je stabilan izvor energije kakav je prirodni gas. Zbog toga je Crna Gora fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijevanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom, na kojoj radi EPCG, kazao je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović na osmom sastanku vijeća ministara za južni gasni koridor u Azerbejdžanu.
Sastanak u Bakuu je otvorio predsjednik Azerbejdžana Iiham Alizev koji je prisutnim delegacijama poželio dobrodošlicu. Tokom izlaganja, on je iznio status projekta gasovoda i osvrnuo se na do sada utvrđene rezerve gasa i tekuće projekte koji su fazi razvoja a koji bi obezbijedili nove stotine milijardi kubika prirodnog gasa.
Aliev je naglaslio da je je Azerbedžan pouzdan partner okolnim zemljama kao i Evropskoj uniji, da je prepoznat kao izvoznik sirove nafte, gasa, naftnih derivata, mineralnih ulja i struje i da pretenduja da budu lider iz ove oblasti u regionu.
Izlaganje je nastavila Kadri Simson, Evropski komesar za energetiku, koja je projekat gasovoda ocijenila kao ključan za snadbijevanje EU prirodnim gasom.
Ona je istakla da EU teži ka smanjenju C02 emisije i usmjerava zemlje članice na LNG, prirodni gas i vodonik želeći da 2030. godine 25 odsto proizvodnje energije bude bazirano na gasu.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji naglasio je važnost Azerbejdžana kao strateškog partnera EU, kao i da je gas kao eneregetski izvor neophodan za zelenu tranziciju.
Varhelji je rekao da EU pruža finansijsku podršku Azerbedžanu a samim tim, Azerbedžan postaje atraktivna sredina za strane investitore. Takođe je napomenuo da je EU izdvojila 13 milijardi eura za podršku Zapadnom Balkanu za projekte koji bi pomogli zelenoj tranziciji.
Ministar energetike Azerbejdžana, predstavnici SOCAR-a, British Petroleuma, TANAP-a i Trans Adriatic pipeline-a iznijeli su podatke o količinama upumpanog gasa tokom 2021. godine i planove za 2022. godinu kao i razvoje projekata koji će povećati kapacitete gasa za snadbijevanje.
Ministri ostalih zemalja istakli su važnost ovog projekta za ekonomski razvoj, proizvodnju električne energije i grijanje koja je od velikog značaja zbog energetske krize.
Državni sekretar Marko Perunović je na početku svog izlaganja istakao da je Crna Gora mala, jadranska zemlja, sa velikim energetskim potencijalom.
Posebno se osvrnuo na obnovljive izvore energije i korespondirajuće projekte koji su u toku, kao i na unaprjeđenje hidro potencijala. Takođe je naglasio da TE Pljevlja predstavlja osnovu energetskog sistema i čini 40-45 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, te da u skladu sa energetskom tranzicijom, poseban fokus treba staviti na ovu termoelektranu.
U popodnevnom dijelu konferencije održan je sastanak predstavnika zemlaja Zapadnog Balkna sa EU komesarom Varheljijem i ministrom energetike Azerbejdžana Šahbazovim. Domaćini sastanka su naglasili da će pružiti punu podršku daljem razvoju projekta južnog gasnog koridora.
