Na konferenciji EPCG NET koja je održana u Budvi u organizaciji Elektroprivrede Crne Gore, Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), otvoreno je govorio o izazovima s kojima se energetski sektor suočava u eri dekarbonizacije, tržišne liberalizacije i uvođenja CBAM-a.
Kako je istakao, region jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, nosi ogroman teret tranzicije ka zelenim izvorima energije, dok istovremeno mora obezbijediti energetsku sigurnost i finansijsku održivost.
„Sve elektroprivrede imaju oko 6000 megavata instaliranih kapaciteta na ugalj koje bi u perspektivi trebalo zamijeniti. Proporcionalno, ako pređemo na bilo koji izvor obnovljive energije, radi se o velikoj količini energije, velikoj količini instalirane snage i, naravno, velikoj količini novca“, istakao je Živković.
Govoreći o turbulentnoj 2022. godini, Živković je podsjetio da je energetska kriza trajno promijenila tržište električne energije. Cijene koje su ranije bile između 30 i 40 eura po megavat-satu, više nisu realnost.
„Cene su postale uobičajeno 100 eura. Danas su oscilacije na tržištu velike i region je prosto izložen situacijama i velikim izazovima – od socijalnog pritiska do nemogućnosti razvoja, promjena i jasne posvećenosti celog regiona da ide putem dekarbonizacije.“
Posebno se osvrnuo na kompleksan odnos između energetskih kompanija, države kao vlasnika i privatnih investitora. Energetske kompanije, kako navodi, očekuju da se ponašaju tržišno i istovremeno budu garant energetske nezavisnosti, što je gotovo neodrživo bez institucionalne podrške.
„U toj ravnopravnoj tržišnoj utakmici sa privatnim investitorima, energetska kompanija, ukoliko ne može da ostvari svoju tranziciju na način da bude konkurentna, izvesno neće moći da bude i nosilac energetske sigurnosti države.“
Posebnu dilemu, kaže, izaziva činjenica da se sve češće postavlja pitanje da li će energetske kompanije morati same da se okrenu tržištu i napuste svoju ulogu nosioca državne energetske sigurnosti.
„Mi idemo hrabro putem dekarbonizacije. Možda više nećemo biti dio energetske sigurnosti pojedinačnih država, jer i mi idemo putem tržišta – nemamo tu obavezu.“
U svom izlaganju, Živković se osvrnuo i na efekte koje CBAM već ima i koje će tek imati – kako na energetske kompanije, tako i na energetski intenzivne industrije koje već sada, zbog visokih cijena struje, postavljaju pitanja o opstanku na evropskom tržištu.
„Energetski intenzivne industrije takođe traže svoj prostor, jer ne mogu da budu konkurentne na evropskom tržištu ukoliko im je kilovat-sat opterećen visokom cenom CBAM-a.“
Za kraj, poslao je jasnu poruku nosiocima vlasništva nad elektroenergetskim sektorom – državama – da bez jasne strategije i podrške, dekarbonizacija neće moći da se sprovede na održiv način.
„Definitivno mora da zadrži održivost, konkurentnost, finansijsku stabilnost i da se razvija u tom smeru – kroz fer tranziciju, kroz obezbeđenje energetske sigurnosti – ali i uz veliki pritisak na vlasnika da ima jasnu poruku: ako se očekuje energetska sigurnost, moraju se obezbijediti i uslovi za energetske kompanije da mogu da je ispune“, zaključio je Živković.
