Crnogorska ekonomija u srednjem roku ući će u fazu stabilnog i umjerenog rasta, uz očekivani prosječan godišnji rast BDP-a od 3,2% i postepeno spuštanje inflacije na ciljnih 2% do 2028. godine, pokazuje Nacrt Programa ekonomskih reformi 2026–2028. Prema dokumentu, inflatorni pritisci smanjuju nakon očekivanih 3,8% u 2025, dok projekcije rasta ostaju zasnovane na, kako se navodi snažnoj domaćoj tražnji, investicionim ciklusima i rastu zaposlenosti. Vlada poručuje da su fiskalna stabilnost, modernizacija institucija i kontrola javne potrošnje ključni za održavanje ovakvog ekonomskog trenda.
Strateški cilj ekonomske politike Crne Gore u periodu 2026-2028. godine ostaje čvrsto usmjeren ka ostvarivanju pametnog, održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta, sa jasnom ambicijom da se kontinuirano unaprjeđuje kvalitet života svih građana, poručuju iz Vlade. Navode da je skonomska politika u mandatu 44. Vlade fokusirana na snaženje životnog standarda, povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede, te daljem jačanju stabilnog, predvidivog i podsticajnog investicionog okruženja.
“Time se stvaraju uslovi za brži rast zaposlenosti, privlačenje domaćih i stranihvinvesticija i ubrzanje ekonomske konvergencije ka prosjeku Evropske unije u pogledu nivoa dohotka i BDP-a po stanovniku. Crna Gora je danas u jednoj od svojih najvažnijih faza kada je u pitanju savremeni politički i ekonomski razvoj i u tom smislu ostaje dosljedno posvećena evropskoj perspektivi i jasno definisanom cilju a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji do 2028. godine”, piše u Nacrtu Programa ekonomskih reformi 2026-2028. godina.
Navedeno, kako se ističe, predstavlja temeljnu razvojnu strategiju koja će osigurati dugoročnu stabilnost, održiv rast i jačanje kvaliteta života svih građana.
“Svi reformski procesi koji se sprovode i koji će se sprovoditi u srednjem roku zasnovani su na principima vladavine prava, transparentnosti i modernizacije institucija. Posebna pažnja posvećena je oblastima od ključnog značaja za EU agendu – jačanju pravosudnog sistema,
borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, unaprjeđenju administrativnih kapaciteta i harmonizaciji sa evropskim standardima”, piše u Vladinom dokumentu.
Takođe, kako navode, Crna Gora u kontinuitetu realizuje aktivnosti kako bi bila partner koji aktivno doprinosi evropskoj zajednici, kako svojim geografskim položajem, političkom stabilnošću i multikulturalnim karakterom, tako i ulogom konstruktivnog faktora na Zapadnom Balkanu.
“U tom kontekstu strateški cilj je jasan: do 2028. godine Crna Gora će privesti kraju sve ključne obaveze iz procesa pregovora i time se pripremiti za punu integraciju u Evropsku uniju. Crna Gora je tokom 2025. godine zatvorila Poglavlje 5 – Javne nabavke, pri čemu se do kraja 2025. godine očekuje i privremeno zatvaranje poglavlja 3 (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), 4 (Sloboda kretanja kapitala), 6 (Privredno pravo), 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (Ribarstvo)”, piše u Nacrtu Programa ekonomskih reformi 2026-2028. godina.
Projekcije rasta i inflacije
U oblasti ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu, Crna Gora će nastaviti sa dosljednom realizacijom mjera definisanih Fiskalnom strategijom, usmjeravajući se na dalje jačanje kontrole i racionalizaciju javne potrošnje, kao i na unaprjeđenje naplate prihoda kroz
modernizaciju poreske administracije i intenziviranje aktivnosti usmjerenih na suzbijanje neformalne ekonomije. Poseban akcenat biće stavljen na pažljivo upravljanje javnim dugom, uključujući refinansiranje postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima, čime se doprinosi
fiskalnoj stabilnosti i optimizaciji troškova zaduživanja.
“Shodno osnovnom makroekonomskom scenariju, crnogorska ekonomija će u srednjem roku ostvariti prosječan godišnji rast od 3,2%, odnosno po godinama 3,2% u 2026, 3,1% i 3,2% u 2027. i 2028. godini, respektivno. U pogledu cjenovne stabilnosti, nakon očekivane stope
inflacije od 3,8% u 2025. godini, projektovan je jasan silazni trend koji stopu inflacije na kraju projektovanog horizonta dovodi do 2,0%”, navodi se u dokumentu.
Makroekonomske projekcije za naredni srednjoročni period, kako ističu, zasnovane su na aktuelnim privrednim trendovima i očekivanju nastavka zdrave i uravnotežene dinamike rasta, pri čemu ključne pretpostavke uključuju snažnu domaću tražnju, dalji rast zaposlenosti i zarada, povećanje investicija u prioritetnim sektorima, te jačanje konkurentnosti i modernizaciju domaće privrede, uz relevantne prognoze ekonomske aktivnosti i inflacije u Evropi.
“U istom periodu javni prihodi nastavljaju rastući trend i kreću se u rasponu od 3.506,1 miliona € (40,9% BDP-a) u 2026. godini do 3.727, 0 miliona € (39,7% BDP-a) u 2028. godini, što potvrđuje stabilnost i održivost fiskalnog okvira. Uprkos smanjenju poreskog opterećenja na
zarade, kroz umanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilježi se kontinuiran rast javnih prihoda. Ovaj rast je rezultat povećane naplate ključnih kategorija poreza, uključujući poreza na dodatu vrijednost, akciza, poreza na dohodak i poreza na dobit,
kao i ostalih budžetskih prihoda”, piše u Nacrtu Programa ekonomskih reformi 2026-2028. godina.
Fiskalna disciplina i investicije kao stubovi održivog razvoja
Nakon više od godinu dana primjene Fiskalne strategije usvojene u decembru 2024, Vlada ističe ključne rezultate: nezaposlenost je prvi put svedena na jednocifren nivo i istorijski minimum, dok su programom „Evropa sad 2“ povećane plate i penzije, što je poboljšalo životni standard građana. Budžetski prihodi snažno rastu u odnosu na 2024, a pad prihoda od doprinosa u potpunosti je nadoknađen većim prilivima iz indirektnih poreza. Prihodi od poreza na dobit su već u septembru premašili godišnji plan, što ukazuje na jaču privrednu aktivnost i veće investicije.
Fiskalna disciplina dodatno je unaprijeđena, obaveze prema privredi izvršavaju se na vrijeme, a reforme u poreskom sistemu donijele su bolje upravljanje prihodima. Od 2026. Poreska uprava prelazi na novi integrisani digitalni sistem. Ostvaren je i suficit tekuće potrošnje, što znači da se tekuće obaveze pokrivaju iz redovnih prihoda, dok se država zaduživala isključivo za refinansiranje starog duga i ulaganja u infrastrukturu i razvoj.
“Period 2026-2028. godine obilježiće intenzivan investicioni ciklus koji će biti realizovan kako kroz Kapitalni budžet, tako i uz značajna EU sredstva obezbijeđena Planom rasta, uključujući projekte izgradnje ključne putne i željezničke infrastrukture. Paralelno, u okviru Plana rasta za
Zapadni Balkan, Crnoj Gori ostaju dostupna značajna sredstva za sprovođenje strukturnih reformi i infrastrukturnih ulaganja. Preostala sredstva za realizaciju ambicioznog investicionog plana obezbjeđivaće se kroz povoljno zaduživanje, uz balansirano upravljanje rizicima i
troškovima”, navodi se u Nacrtu Programa ekonomskih reformi 2026-2028. godina.
U dokumentu se navodi da Crna Gora, kroz fiskalnu disciplinu, odgovorno upravljanje javnim dugom i usmjerenost na strateške infrastrukturne investicije, ostaje posvećena stabilnom i održivom ekonomskom rastu. Takođe se ističe da su sve mjere ekonomske i fiskalne politike za period 2026–2028 u potpunosti usklađene sa zajedničkim zaključcima EU i Crne Gore sa Ministarskog ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja 2025. godine.
(Izvor: Bankar)
