Globalni finansijski sistem mogao bi potkopati svjetske trgovinske tokove ukoliko se ne prilagodi potrebama savremene ekonomije – a zemlje u razvoju mogle bi platiti najveću cijenu takvog razvoja, saopštili su u utorak iz agencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD).
Prema izvještaju UNCTAD-a objavljenom u Londonu, kretanja na finansijskim tržištima danas generišu gotovo jednako trgovinske aktivnosti kao i realna ekonomija, dok finansijski uslovi sve snažnije određuju globalne tokove razmjene – i time oblikuju puteve razvoja širom svijeta.
„Trgovina se ne sastoji samo od lanca dobavljača. To je takođe lanac kreditnih linija, platnih sistema, valutnih tržišta i tokova kapitala“, izjavila je generalna sekretarka UNCTAD-a, kostarikanska ekonomistkinja Rebeka Grinspen, komentarišući globalne trendove.
U razgovoru za Reuters, Grinspen je istakla da su se finansijski i trgovinski sistemi toliko isprepleli da svaka veća volatilnost ili neizvjesnost na finansijskim tržištima „značajno utiče na globalnu trgovinu i robnu razmjenu“.
Analitičari UNCTAD-a očekuju usporavanje globalnog rasta BDP-a sa 2,9% u 2024. na 2,6% u 2025. godini, i to zbog rastućih finansijskih nestabilnosti i geopolitičkih tenzija.
Više od 90% svjetske trgovine oslanja se na bankarsko finansiranje, dok dolarska likvidnost i prekogranični sistemi plaćanja ostaju ključni stubovi međunarodne trgovine.
„Zbog tako duboke zavisnosti od finansijskih kanala, trgovina je usko vezana za globalne finansijske i monetarne uslove. Promjene kamatnih stopa ili investicionog raspoloženja u velikim finansijskim centrima mogu neposredno uticati na obim trgovine širom svijeta“, navodi se u izvještaju UNCTAD-a, međuvladine organizacije osnovane 1964. sa sjedištem u Ženevi.
Iako se očekuje da će zemlje u razvoju u narednim godinama rasti brže od razvijenih ekonomija, one se suočavaju sa nizom izazova: većim troškovima finansiranja, nestabilnim tokovima kapitala i rastućim klimatskim rizicima. Svi ovi faktori ograničavaju fiskalni i investicioni prostor potreban za održavanje ekonomskog rasta.
Američki dolar i dalje ima centralnu ulogu u globalnom finansijskom sistemu. To, kako navodi UNCTAD, s jedne strane obezbjeđuje stabilnost u neizvjesnim vremenima, ali istovremeno vezuje ekonomije u razvoju za finansijske cikluse na koje nemaju uticaja.
„Moramo pronaći rješenja koja će omogućiti državama da koriste platežne instrumente, osiguranje i veće kapacitete za zaduživanje ili druge operacije u sopstvenim valutama. To mora biti dio otpornosti finansijskog sistema budućnosti“, poručila je Grinspen.
UNCTAD zato poziva na sveobuhvatne reforme koje bi bolje uskladile trgovinu i finansije, a koje bi dugoročno mogle da osiguraju veću stabilnost. To uključuje: modernizaciju trgovinskih pravila, reformu međunarodnog monetarnog sistema kako bi se smanjila štetna volatilnost valuta i tokova kapitala, jačanje tržišta kapitala radi obezbjeđivanja dugoročnog i pristupačnog finansiranja državama kojima je ono najpotrebnije.
„Šta je potrebno za postizanje istinske otpornosti? Integrisani set konkretnih mjera koji prepoznaje bliske veze između trgovine, finansija i održivosti… Ne možemo posmatrati trgovinu kao nešto odvojeno od finansija“, zaključila je Grinspen.
