Evropa je veći dio 2025. godine provela pokušavajući da ojača svoju odbranu od Rusije – ali već samo sedmicu nakon početka nove godine primorana je ponovo da preispita svoju bezbjednosnu strategiju, zbog prijetnji predsjednika Donalda Trampa da pripoji Grenland.
Tramp je posljednjih mjeseci pojačao pozive da Grenland – poluautonomna teritorija Danske – bude stavljen pod kontrolu Vašingtona. Ove sedmice Bijela kuća je saopštila da Tramp razmatra različite opcije kako bi to ostvario, uključujući i vojnu akciju.
Grenland, najveće ostrvo na svijetu, bogat je neiskorišćenim mineralnim resursima. Iako se geografski nalazi na sjevernoameričkom kontinentu, politički pripada Evropi.
Preuzimanje tog ostrva ne bi bio nimalo lak zadatak. Osim političkih prepreka u zemlji i inostranstvu, svaki pokušaj zauzimanja teritorije silom doveo bi SAD u direktan sukob sa sopstvenim saveznicima iz NATO-a.
Da li bi NATO ratovao sa SAD-om zbog Grenlanda?
U intervjuu za CNN ranije ove sedmice, visoki Trampov saradnik Stiven Miler sugerisao je da nijedna evropska zemlja ne bi bila spremna da se bori kako bi zaštitila Grenland. Iako nije izričito isključio mogućnost američke vojne akcije, rekao je da „nema potrebe ni razmišljati ni govoriti o tome u kontekstu vojne operacije, jer se niko neće vojno suprotstaviti Sjedinjenim Državama zbog budućnosti Grenlanda“, ukazujući na malu populaciju ostrva.
S druge strane, Danska i Grenland ozbiljno shvataju mogućnost američke vojne akcije. Danski ministar odbrane i potpredsjednik vlade Troels Lund Poulsen saopštio je u utorak uveče da će Danska potrošiti 88 milijardi danskih kruna (13,8 milijardi dolara) na ponovno naoružavanje Grenlanda, imajući u vidu „ozbiljnu bezbjednosnu situaciju u kojoj se nalazimo“.
Uprkos toj očiglednoj spremnosti Danske da brani Grenland, analitičari su za CNBC rekli da ne vjeruju da bi evropske snage ikada otvorile vatru na američke trupe.
Edvard R. Arnold, viši istraživač u britanskom odbrambenom institutu Royal United Services Institute, rekao je za CNBC da Bijela kuća ima vojnu moć da uđe na Grenland i da bi, ako to želi, to mogla da uradi „prilično brzo“.
Međutim, prema njegovim riječima, Vašington ne bi morao da pokrene operaciju kakva je viđena u Venecueli prošlog vikenda, jer „ne bi bilo nikakvog otpora“.
„Koji bi evropski vojni komandant otvorio vatru na američki transport trupa koji dolazi na Grenland?“, rekao je. „To bi potencijalno pokrenulo rat unutar NATO-a. A SAD to znaju.“
Sjedinjene Države imaju, ubjedljivo, najveću vojnu moć među članicama NATO-a. Prema procjeni NATO-a iz 2024. godine, SAD imaju oko 1,3 miliona pripadnika oružanih snaga, dok ostatak saveza zajedno ima oko 2,1 milion. Sljedeća po veličini je Turska, sa oko 481.000 pripadnika vojske.
Arnold očekuje da će SAD postepeno povećavati broj trupa stacioniranih na Grenlandu, umjesto da narede punu vojnu operaciju ili invaziju.
„Oni jednostavno neće pucati na njih“, rekao je o NATO snagama. „Tako dolazimo u čudnu situaciju u kojoj SAD samo raspoređuju trupe na Grenland, a Evropljani ne mogu mnogo da urade osim da politički protestuju.“
Georgios Samaras, docent javnih politika na King’s College London, slaže se da bi Grenland i širi NATO savez imali vrlo ograničene opcije da zaustave potez SAD-a.
„Ne vidim šta bi NATO mogao da uradi da zaustavi SAD – prije svega zato što govorimo o supersili koja ima toliko vojnih baza širom kontinenta, koje bi se teoretski mogle koristiti za invaziju na članicu NATO-a iznutra“, rekao je on za CNBC.
Prema Džejmiju Šiju, saradniku u programu za međunarodnu bezbjednost u Chatham Houseu i bivšem članu međunarodnog osoblja NATO-a, savez bi morao da razmotri i šire bezbjednosne posljedice eventualnog razlaza sa SAD-om.
„Ne vidim vojni odgovor [NATO-a], jer bi SAD brzo izašle na kraj sa ograničenim snagama koje bi Evropljani mogli da pošalju, a krajnje je malo vjerovatno da bi evropske vlade uopšte razmatrale tako nešto“, rekao je Ši. „Potrebne su im sve snage za odbranu Evrope i za doprinos evropskim snagama za odvraćanje u Ukrajini.“
Kraj NATO-a?
Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je u ponedjeljak da bi američko preuzimanje Grenlanda značilo kraj NATO-a. Od 32 članice NATO-a, njih 23 – uključujući Dansku – ujedno su i članice Evropske unije, koja intenzivno radi na tome da Trampova administracija nastavi da podržava Ukrajinu.
„Željeli bi da izbjegnu direktan sukob sa SAD-om, koji bi značio kraj NATO-a i kraj američke podrške Ukrajini“, rekao je Ši.
Samaras se slaže da bi svaka eskalacija oko Grenlanda uništila NATO.
„Ako jedna članica NATO-a prijeti drugoj, to ne izaziva samo svađu. To čini obećanje o uzajamnoj odbrani uslovnim i političkim“, rekao je. „To bi značilo kraj NATO-a. Ne mislim da bi NATO mogao da nastavi da postoji.“
Ši kaže da, iako je evropski vojni otpor malo vjerovatan, NATO – preko Evropske unije – ima načine da izvrši pritisak na Vašington.
„Evropa bi mogla da izvrši pritisak na SAD na ekonomskom planu, ako bi EU uvela sankcije poput carina ili ograničila pristup američkim kompanijama i investicijama“, rekao je Ši.
„Evropske vlade bi takođe mogle da uskrate SAD-u korišćenje evropskih vojnih baza ili objekata poput radara za rano upozorenje. Ali to bi, naravno, bile veoma teške odluke, posebno u trenutku kada toliko rade na tome da uključe Vašington u mirovni plan za Ukrajinu i bezbjednosne garancije.“
Tramp: SAD će „uvijek biti tu za NATO“
Uprkos ambiciji da preuzme Grenland, koja produbljuje jaz između SAD-a i saveznika iz NATO-a, Tramp je u srijedu insistirao da Amerika ostaje uz savez – iako je istovremeno oštro kritikovao tu organizaciju.
„Sjetite se, za sve te velike fanove NATO-a, bili su na 2% BDP-a i većina nije plaćala svoje obaveze, SVE DOK JA NIJESAM DOŠAO“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social, misleći na ciljeve izdvajanja za odbranu. Potom je sugerisao da savez ne bi bio u stanju da se odbrani od savremenih bezbjednosnih prijetnji bez SAD-a u svojim redovima.
Izvor: CNBC
