Za 2022. godinu marža trgovačkih lanaca nije doprinijela opštem povećanju cijena, složili su se premijer Milojko Spajić i prof. dr Maja Baćović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici.  Međutim, premijer ne prihvata analizu i makroekonomski model profesorice Baćović, da je na inflaciju  u 2022. godini uticao i rast plata zbog programa Evropa sad 1, jer kako kaže, “podaci Monstata (koji su bili empirijski osnov za analizu) nijesu tačni”, i kako je takođe kazao,  podaci o produktivnosti “boba ne valjaju”.

– Koristeći loše podatke Monstata vi ste napravili analizu. Veliki broj ljudi je samo legalizovao svoje radno mjesto, koji su do tada radili na crno – kazao je Spajić, i dodao da je oko pola stanovništva radilo na minimalnoj zaradi.

-Imali smo mega lažne podatke – kazao je Spajić i dodao da su nove vlasti samo legalizovale radna mjesta.

Spajić se danas, iako se saglasio sa teoretskim dijelom analize Ekonomskog fakulteta, nije  izvinio za ranije ocjene da je “analiza Ekonomskog fakulteta sramotna”, analize po kojoj je glavni razlog rasta cijena prehrambenih proizvoda od 2021. do 2023. godine povećanje proizvođačkih i uvoznih cijena, ali i rast bruto zarada kod velikih trgovaca, što su mogli nadoknaditi jedino povećanjem marži. Nakon reakcije na tu kvalifikaciju, Spajić je nakon toga pozvao Ekonomski fakultet da organizuje raspravu o cijenama i poslovanju trgovinskih preduzeća, pa je današnja panel diskusija na Ekonomskom fakulteta okupila brojne sadašnje i bivše studente, kao i predstavnike Vlade.

Premijer Milojko Spajić je kazao da neke stvari nijesu tačne u istraživanju Ekonomskog fakulteta, i ukazao da ukoliko je inflacija inputa bila 29 odsto, a inflacija outputa 31 odsto; logično bi bilo da su suštinski inputi, koji su uvozno zavisni, najveći pokazatelj inflacije, tj. da je povećana inflacija kod cijena hrane bila isključivo uvoznog karaktera

On je, između ostalog, kazao da su u dodatnoj analizi koja je prezentirana – korišćeni podaci MONSTAT-a koji, po njemu, nijesu bili tačni.

-Naše bruto zarade nijesu tada bile tačne. U prosjeku 100-150 eura je išlo na ruke. Zato se na bankarskim računima pojavio taj keš”, naveo je Spajić, i kazao da je prije ES1 bilo 210.000 stvarno zaposlenih, a danas taj broj iznosi 287.000, te da je od tog broja ogroman broj radnih mjesta legalizovan.

-Ključna stvar je da smo 2021. imali jednu od najvećih sivih ekonomija u Evropi, skoro 50 odsto radnika je radilo na crno. I suština greške u analizi Ekonomskog fakulteta je u tome što je je rađena na osnovu pogrešnih podataka Monstata. Mislim da je to suštinska greška, a ostalo ne – rekao je Spajić.

Profesorica Maja Baćović, koja je autor posebne analize (procjena inflacije u 2022. godini) pojasnila je makrekonomski model koji je postavila, na osnovu kvantitativne teotrije novca i analize ravnoteže na novčanom tržuštu, gdje je došla do izračunate stope inflacije u 2022. godini od 17, 11 odsto, što se neznatno razlikovalo do Monstatove procjene inflacije u toj godini (17,22 odsto).

-Podaci Centralne banke CG pokazuju da su u 2022. godini depoziti stanovništva uvećani za 271 milion eura. Tri su izvora uvećanja. Po osnovu realnog rasta (rasta proizvodnje), dohodak stanovništva uvećan je za 95,7 miliona eura. Ovaj rast nema inflatorni uticaj. Prihodi stanovništva su uvećani za 160 miliona po osnovu ukidanja doprinosa za zdravstvo (Evropa sad 1), i to je iznos koji odgovara smanjenim prihodima u Budžetu CG u 2022. godini u odnosu na 2021. (korigovano za realni rast). Neto faktorski dohoci iz inostranstva iznosili su 16,5 miliona. Suma 95,7; 160 i 16,5 miliona jednaka je 271,5, i odgovara rastu depozita stanovništva koji je prikazan u podacima Centralne banke. Na bazi izraza prikazanih na slici, uz ocijenjenu graničnu sklonost potrošnji od 0.7 u 2022. godini (dio dohotka stanovništva koji se troši, a ne štedi ili koristi za otplatu kredita), promjena nivoa cijena koja je posledica dominantno rasta neto zarada, i u maloj mjeri neto faktorskih prihoda, iznosi 8,59%. Drugi faktor rasta cijena jeste tzv. “uvezena inflacija”. Cijene uvoznih proizvoda rasle su 2022. godine 12.9%, što uz koeficijent uvozne zavisnosti od 0.66, kreira domaću inflaciju od 8,51% – pojasnila je Baćović model koji je postavila:

"/>

Spajić, kao i njegov šef kabineta Branko Krvavac, međutim, ostali su pri svom stavu, da Evropa sad1 nikako nije mogla uticati na inflaciju u 2022. godinu, već da je problem u zvaničnoj statistici.

Jocović: Kontradiktorne izjave premijera; Radović: Sram nije na ovom fakultetu

Prof. dr Mijat Jocović dekan Ekonomskog fakulteta je istakao je da Ekonomski fakultet vrednuje stručni dijalog na aktuelne teme i teži tome da djeluje emancipatorski i daje pravo na kvalitetno obrazovanje, te
da kod studenata gradi osjećaj za kritičko razmišljanje – ključnu vještinu u savremenom svijetu. Istakao je da rade na stalnom preispitivanju postojećeg, sagledavanju tema iz više različitih uglova i njegovanju konstruktivnog dijaloga. Ističe da su upravo iz tih razloga odlučili da rade analizu i organizuju današnju diskusiju.
“Kakvi bismo mi bili profesori da smo izabrali da ne radimo ovu studiju i da nemamo stav? Mi nijesmo imali dilemu da li treba da radimo ovu studiju. Ova studija otvara suštinsko pitanje karaktera
ekonomskih institucija i toga kakve institucije treba da stvaramo. Ekonomske institucije moraju da budu otvorene, podstiču tržište i konkurentnost. Ako imamo tržište na kojem se javlja monopol, naš zadatak je da na to ukažemo. Mi treba da odgovorimo da li postoje monopoli u bilo kojim tržištima, te da li neko zloupotrebljava tržište i jesu li profiti biznisa nerazmjerni njihovim troškovima. Interes privrede je da se otkloni sumnja da postoje monopoli Mi želimo da pravimo društvo u kojem se stvaraju otvorene institucije. Cilj našeg fakulteta nije da kritiku bilo koju politiku, već da teži progresu društva. Otvoren fakultet znači otvorene ekonomske institucije – poručio je Jocović.

On je kazao i da premijer ima kontradiktorne izjave.

“Kao ekonomista kažete da je studija prihvatljiva, a kao premijer sramna. Više volim da pričam sa Vama kao sa ekonomistom. Kakvo društvo pravimo ako kažemo da su profesori nekompetenti i da nemaju svoj stav. Ova studija otvara pitanje a to je pitanje karaktera ekonomskih institucija koje stvaramo u Crnoj Gori”, kazao je Jocović Spajiću.

Profesor na Ekonomskom fakultetu, i nekadašnji dekan, prof. dr Milivoje Radović kazao je da je dobro da se ovako gradi i razvija akademska sloboda, jer će se tada razvijati i odstale slovode

-Počeli smo sramom, i pokazali da taj sram ne postoji na Ekonomskom fakultetu, i na to sam ponosan- kazao je Radović.

Šta piše u analizi o trgovačkim maržama, i kako njihov pad utiče na zaposlenost

Analiza poslovanja u sektoru trgovine – procjene uticaja limitiranja marži –  koju je uradio petočlani tim profesor Ekonomksog fakulteta,  je rađena u periodu mart-maj 2024., prezentirana u julu 2024, a u sažetku je objavljena u Glasniku privredne komore (septembar 2024).  Njom je rađena simulacija uticaja rasta cijena inputa (troškova poslovanja) na rast cijena prehrambenih proizvoda i pića.

“Simulirano je pet scenarija, u zavisnosti od težine uvođenja i nivoa uticaja u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića na primjenu ograničenja marži. Preovlađujući uticaj scenarija je da bi ograničenje marži onemogućilo do 60 odsto proizvoda iz kategorije prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, dok bi drugi dio prešao cjenovni CTP mehanizam ili bio integrisan. Uključuje 31 odsto proizvoda, letargično 40 odsto, a preostali scenarij na 13 odsto proizvoda”, kazala je Baćović.

Analiza pokazuje da ograničavanje bruto marže na 10% za proizvode koji pripadaju kategoriji hrane i bezalkoholnih pića i proizvoda za ličnu njegu, utiče na smanjenje neto marže sa 1,42% (2022), odnosno 8,31% prosječno u periodu 2008-2022. Godina, na -3,94% (4,74) -(scenario I – najveći broj proizvoda sa ograničenom maržom), odnosno -0,56% (7,67%) -scenario V – najmanji broj proizvoda sa ograničenom maržom.

Baćović je ukazala da je sektor trgovine i najveći poslodavac u Crnoj Gori. Prema podacima Monstat-a, od ukupno 157 hiljada zaposlenih u privatnim kompanijama ili u formi preduzetničke aktivnosti, 56,6 hiljada (36%) zaposleno je u sektoru trgovine, pa ukoliko bi se broj zaposlenih u sektoru trgovine smanjio za 10%, ukupna stopa nezaposlenosti bi porasla sa 11,8% na 13,47% (podaci za treći kvartal 2023. godine).

Krvavac: Smanjili smo sivu ekonomiju, ispod eurozone smo sa inflacijom

Branko Krvavac, šef Kabineta predsjednika Vlade se takođe kritički osvrnuo na predstavljenu analizu.
“Broj zaposlenih uzet u analizi nije relevantan. Nije moguće da je bilo 75.000 novih zaposlenih. Polazne osnove u analizi nijesu dobre. Ove mjere nemaju inflatorni karakter. Imali smo situaciju da smo limitirali
marže i mi smo počeli da ostvarujemo mjesečnu inflaciju. Kretanja inputa se nisu značajno promijenila. Evropa sad 2 istovremeno se sprovodi sa limitiranim maržama, a ipak smo ispod eurozone sa inflacijom. Tamo nije bilo Evrope sad 2, a imate visočije stope nego u Crnoj Gori. Evropa sad nije imala negativan uticaj na kompanije i niže profite privrednih društava, čak je povećala profitabilnost kompanija. Značajno smo smanjili sivu ekonomiju na tržištu rada,” naveo je Krvavac.