Slovenija je izdala obveznice u juanima na kineskom tržištu. Veličina emisije je 4 milijarde juana ili oko 500 miliona eura. Glavni organizator je Bank of China u saradnji s drugim kineskim bankama.
Ministarstvo finansija objavilo je 24. marta mandat za izdavanje takozvane panda obveznice. Knjiga narudžbi zvanično je otvorena danas (ponedjeljak) s početnim rasponom kamatnih stopa između 1,70 odsto i 2,20 odsto. Izdanje je privuklo širok interes domaćih kineskih međubankarskih investitora. Snažna potražnja omogućila je izdavaocu snižavanje cijene unutar početnog raspona, jer konačna kuponska kamatna stopa iznosi 1,89 odsto.
„Ova revolucionarna transakcija predstavlja najveću prvu emisiju takozvane panda obveznice u istoriji tržišta panda obveznica, gdje je izdavalac država“, saopštilo je Ministarstvo finansija. Dodali su da „ovom emisijom Slovenija učvršćuje svoju poziciju progresivnog i inovativnog izdavaoca na azijskim tržištima kapitala te pokazuje proaktivan pristup diverzifikaciji izvora finansiranja“.
Glavni aranžer i voditelj knjige bila je Bank of China, dok su zajednički aranžeri i voditelji knjige bili China Construction Bank Corporation, Industrial and Commercial Bank of China, HSBC Bank (Kina) i The Export-Import Bank of China.
U strukturi investitora, banke čine 98,2 odsto, brokerske kuće 1,2 odsto, a strani investitori 0,6 odsto. Kada je riječ o geografskoj distribuciji, Kina čini 93,4 odsto, Hong Kong (Kina) 6,0 odsto i Afrika 0,6 odsto.
Mogućnost izdavanja panda obveznica prošle jeseni tokom radne posjete Kini razmatrao je sa svojim sagovornicima ministar finansija Klemen Boštjančič. Tada je objasnio da se i Državna riznica nastoji na taj način zaštititi Sloveniju od finansijskih šokova.
Stoga je pretprošle i prošle godine država izdala i obveznicu na japanskom tržištu, odnosno takozvanu samurajsku obveznicu u jenima. Pretprošle godine veličina emisije bila je 50 milijardi jena ili 311 miliona eura po tadašnjem kursu, a prošle godine 31 milijarda jena ili oko 175 miliona eura.
Ovog puta emisija je predstavljala samo manji dio godišnjih potreba za finansiranjem državnog budžeta, dok glavno tržište finansiranja ostaje tržište Evropske unije s izdavanjem sindiciranih euroobveznica.
