Prognoza rasta crnogorske ekonomije za 2025. godinu, koju su prošle godine predstavili profesori Ekonomskog fakulteta u Podgorici, pokazala se gotovo identičnom zvaničnim statističkim podacima.
Profesorica Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore Maja Baćović saopštila je da je projekcija predstavljena na konferenciji MICEB – Montenegrin International Conference on Economics and Business u maju 2025. godine praktično potvrđena nakon objave zvaničnih podataka Monstata – Uprave za statistiku Crne Gore.
Prema toj projekciji, koju su izradili Maja Baćović i Bojan Pejović, očekivani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore u 2025. godini iznosio je 2,91 odsto, uz mogući raspon između 2,2 i 2,9 odsto.
Preliminarni podaci Monstata pokazuju da je stvarni rast ekonomije iznosio 2,74 odsto, što znači da je razlika između projekcije i zvaničnih podataka svega oko 0,1 procentni poen.
Prognoza je zasnovana na modelu agregatne tražnje, kojim su autori analizirali kretanje ključnih makroekonomskih faktora koji utiču na rast ekonomije.
Strukturalni izazovi crnogorske ekonomije
Baćović je ranije upozorila da, uprkos rastu ekonomije, crnogorski privredni model i dalje opterećuju brojni strukturalni problemi. Prema njenim riječima, crnogorska ekonomija je u posljednjih 18 godina ostvarila prosječan godišnji rast od 2,78 odsto, ali njen razvoj i dalje usporavaju visoka uvozna zavisnost i dominacija niskoproduktivnih usluga.
„Ostvaren je rast standarda građana, ali je on limitiran strukturom naše ekonomije. Dominaciju uslužnog sektora, naročito turizma, prate nizak tehnološki nivo i spora dinamika produktivnosti“, navela je Baćović.
Prema analizama predstavljenim na MICEB konferenciji, četiri scenarija razvoja ekonomije za 2025. godinu predviđala su rast između 2 i 3,36 odsto, u zavisnosti od investicione dinamike i rezultata turističke sezone. Realistični scenario procjenjivao je rast od 2,91 odsto, što je bilo u skladu i sa procjenama međunarodnih institucija poput MMF-a, Svjetske banke i EBRD-a.
Baćović je takođe upozorila na pad investicione aktivnosti – sa ranijih 25 odsto na oko 20 odsto BDP-a, kao i na rast zaposlenosti u javnom sektoru, što dodatno utiče na ukupnu produktivnost ekonomije.
Poseban problem predstavlja visoka uvozna zavisnost Crne Gore, koja iznosi oko 66 odsto, što znači da rast domaće potrošnje ne generiše dovoljan multiplikativni efekat na domaću proizvodnju.
U takvim okolnostima, turizam ostaje ključni faktor privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti. Prema riječima Baćović, rezultati turističke sezone imaju snažan uticaj na ukupne makroekonomske projekcije i ostvarenje rasta u narednim godinama.
(Izvor: Bankar)
