Naftna industrija Srbije je u prethodnoj deceniji bila u vrhu liste srpskih izvoznika sa prosječnim godišnjim izvozom vrijednim 262 miliona eura, navodi se najnovijem broju biltena Markoekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije.
Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od jedan odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA (profit pre nego što se oduzmu kamata, porez na dobit i amortizacija) smanjen je za 35 procenata.
Kompanija NIS se, zajedno sa još pet kompanija koje su registrovane u Luksemburgu, Tadžikistanu, Kazahstanu i dve kompanije u Kirgiziji, našla na meti sankcija ministarstva finansija SAD zbog učešća ruskog Gasprom Neft od 50 odsto u akcijskom kapitalu.
Ostatak akcija NIS-a je raspoređen tako da 29,87 odsto akcija posjeduje Srbija, 6,15 odsto akcija je u vlasništvu Gasproma, a 13,98 procenata akcija pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
Puna primjena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara 2025. godine, a u međuvremenu je osnovana radna grupa Vlade Srbije čiji je cilj da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD-a i da ispita mogućnosti za pronalaženje rješenja sa ruskim partnerima.
NIS je u utorak 4. februara uputio zvaničan zahtjev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske.
Nedjelju dana prije toga, hrvatski naftovod JANAF je preko advokatske kancelarije u Vašingtonu podnio zahtjev američkom međunarodnom tijelu za sankcije da JANAF-u dopusti da ispuni svoj ugovor s NIS-om koji podrazumijeva transport 10 miliona tona sirove nafte.
