Američki budžetski deficit i javni dug biće ove godine znatno iznad dugoročnog prosjeka, a rast će se nastaviti i do sredine vijeka, uz veliki teret kamata i pojačanu državnu potrošnju na zdravstvenu njegu zbog starenja populacije i slabiji ekonomski rast, prognozirap je u petak Kongresni biro za budžet (Congressional Budget Office, CBO).
U fiskalnoj 2025. godini, koja se završava 30. septembra, budžetski deficit iznosiće 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izračunali su u CBO-u, i biće niži za 0,2 procentna poena nego u fiskalnoj 2024. godini. To znači da će biti znatno viši od dugoročnog prosjeka u periodu od 1995. do 2024. godine, koji iznosi 3,9 odsto BDP-a, navode iz te agencije koja se bavi analizama kretanja javne potrošnje i američke ekonomije.
Zadržaće se iznad 6 odsto i u 2035., a do 2055. premašiće 7 odsto, pokazuju najnovije dugoročne budžetske projekcije. Kada se isključe troškovi kamata, deficit bi u ovoj godini trebalo da iznosi 3,0 odsto BDP-a i bude manji za 0,3 procentna poena nego u fiskalnoj 2024. godini. Do 2055. spustiće se na 1,9 odsto.
Javni dug biće i ove godine jednak vrijednosti BDP-a i znatno iznad prosjeka u proteklih 30 godina, koji iznosi 60 odsto BDP-a. U fiskalnoj 2029. premašiće BDP za sedam odsto i dostići novu najvišu razinu mjerenu udjelom u BDP-u od kraja Drugog svjetskog rata. U 2035. trebalo bi da ga premaši za 18 odsto, a u 2055. za čak 56 odsto.
Projekcije se zasnivaju na zakonima koji su bili na snazi do kraja januara ove godine. Donald Tramp je ušao u Bijelu kuću i u kratkom roku usvojio niz uredbi, uz najavu da namjerava znatno smanjiti državnu potrošnju, ali i produžiti poreske olakšice koje bi trebalo da isteknu krajem ove godine. Veliki teret državnim finansijama biće neto kamate koje će u tekućoj fiskalnoj godini dostići vrijednost od 3,2 odsto BDP-a, a do 2055. porašće na čak 5,4 odsto BDP-a.
Starenje populacije nosi i veće troškove zdravstvene njege, pa će potrošnja na velike programe zdravstvene zaštite porasti sa 5,8 odsto BDP-a u fiskalnoj 2025. na 8,1 odsto BDP-a u 2055., kada će zajedno sa programima socijalne zaštite činiti polovinu primarne državne potrošnje, izračunali su u CBO-u.
Stanovništvo će, pak, u narednih 30 godina rasti sporije nego u protekle tri decenije, što će, kako kažu, usporiti ekonomsku aktivnost, s obzirom na sve manju radnu snagu. Realni BDP trebalo bi da u fiskalnoj 2025. godini poraste za 2,1 odsto, nešto slabije od dugoročnog prosjeka. Do 2055. trebalo bi da uspori na 1,4 odsto.
„Rast duga usporio bi ekonomski rast, povećao otplatu kamata stranim vlasnicima američkog duga i stvorio značajne rizike za fiskalne i ekonomske izglede“, upozoravaju iz CBO-a. Kamatne stope na 10-godišnje državne obveznice trebalo bi da se u ovoj fiskalnoj godini blago smanje, na 4,1 odsto. U 2055. trebalo bi da budu tek neznatno niže i iznose 3,8 odsto, zbog pojačanog državnog zaduživanja i sporijeg povećanja radne snage.
(Izvor: Financije.hr)
