Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) bile bi šok za domaće tržište, ali šok za koji je srpski bankarski sektor spreman, ocjenjuju analitičari Bloomberg Adrije.
Dok se iščekuje ishod završnog sastanka zastupnika NIS-a i Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) američkog Ministarstva finansija, analitički tim portala Bloomberg Adria sproveo je scenario analize uticaja sankcija na bankarski sektor. Scenario koji su koristili je takozvani ekstremni, odnosno onaj koji oslikava najgori mogući ishod, i primijenili su ga na srpski bankarski sektor u cjelini.
Kao izloženost tog sektora NIS-u koristili su dugoročne kredite u zemlji, kao i ukupne kratkoročne kredite – što je krajem 2024. godine iznosilo ukupno 52,2 milijarde dinara. “Bitno je napomenuti da se ovdje govori samo o direktnoj kreditnoj izloženosti, dok su efekti prelijevanja na poteškoće poslovanja drugih povezanih preduzeća zanemareni, kao i raspoloživa sredstva na računima, jer je to dosta promjenjiva kategorija”, pojasnila je analitičarka Marina Petrov Savić.
Mjere Sjedinjenih Američkih Država (SAD) trebalo bi da stupe na snagu 27. februara, što bi sa sobom povuklo da banke proglase sve NIS-ove kredite dospjelim, kako bi izbjegle sekundarne sankcije. “Ukoliko se krediti budu proglasili dospjelim i istovremeno problematičnim, očekujemo da udio NPL-ova (engl. non-performing loan – problematični kredit) u bankarskom sektoru poraste sa decembarskih 2,5 na najviše 3,9 odsto, pod pretpostavkom da 100 odsto potraživanja uđe u NPL”, pojasnila je Petrov Savić.
Ukoliko se posmatraju efekti na solventnost, analitičari na nivou sektora banaka očekuju pad od oko jednog procentnog poena u pokazatelju adekvatnosti kapitala (PAK), pod pretpostavkom da se krediti smatraju gubitkom, kao i da su dosadašnja rezervisanja bila zanemarljiva.
“Možemo slobodno reći da je bankarski sektor spreman za ovakav šok. Prvi argument jeste visok PAK od skoro 22 odsto na kraju septembra 2024. godine (posljednji raspoloživi podatak), koji je daleko iznad regulatornog minimuma od osam odsto, koji predviđa Odluka o adekvatnosti kapitala. Zahtjevi za kapitalom imaju i svoje dodatke – zaštitne slojeve kapitala i supervizorske zahtjeve, ali se oni razlikuju po bankama i nivo preko 20 odsto zasigurno obezbjeđuje pokriće”, rekla je Petrov Savić.
Kao drugi argument navela je dobru profitabilnost bankarskog sektora, od preko 20,2 odsto prinosa od kapitala u 2024. godini, što omogućava bankama da pokriju potencijalne gubitke povezane sa NIS-om, ali i da nadograde kapital tako što će dio profita zadržati i pripisati regulatornom kapitalu.
Ovakvim potezom, efekat na PAK bi bio znatno manji, ali to zavisi od odluka pojedinačnih banaka. Usljed svega navedenog, očekujemo da će bankarski sektor biti pod svojevrsnim šokom kada se sankcije primijene, ali vidimo i da postoji prostor da se taj šok apsorbuje unutar sektora. Efekti će ići na teret pojedinačnih banaka, u zavisnosti od nivoa izloženosti koji svakako za grupu preduzeća ne bi smio da prelazi 25 odsto regulatornog kapitala, kako predviđa Odluka o upravljanju rizicima banke”, napomenula je ona.
Likvidnost NIS-a
Na kraju prošle godine, kada je NIS imao bankarske kredite u iznosu od oko 550 miliona eura, količina gotovina i ekvivalent gotovine bili su približno 350 miliona eura. Od toga su dva miliona kratkoročni finansijski plasmani za koje bi bili plaćeni penali u slučaju preranog povlačenja, kaže analitičar Bloomberg Adrije Miloš Đaković.
“Ova kompanija je takođe unaprijed isplatila februarske zarade zaposlenima, a prema nekim izjavama zvaničnika, isplatiće i platu za mart. Ove isplate će dodatno opteretiti likvidnost firme za oko 82 miliona eura”, procijenio je on.
Đaković je dodao da će nemogućnost korišćenja kartica banaka koje prestaju saradnju sa NIS-om takođe imati veliki uticaj na likvidnost preduzeća u predstojećem periodu.
“Sve to ukazuje da NIS neće imati dovoljno likvidnih sredstava da pokrije dospjele kredite. Međutim, kako je poslovanje ove kompanije od strateške važnosti za Srbiju, ne očekuje se da će vlada ove zemlje dozvoliti da NIS ode u stečaj”, zaključio je on, naglasivši da preduzeće ima generalno nizak nivo duga prema kapitalu (17,58).
Izvor: Bloomberg Adria
