Nakon usporavanja inflacije u 2024. godini, Crna Gora je u 2025. ponovo zabilježila jači rast potrošačkih cijena. Prema podacima MONSTAT-a koje navodi Centralna banka Crne Gore u Izvještaju o stabilnosti cijena za 2025.godinu, potrošačke cijene su u periodu januar–decembar 2025. bile u prosjeku 3,9 odsto više nego godinu ranije.
“Najveći doprinos dala kategorija hrana i bezalkoholna pića, kao i stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva, što potvrđuje dominantan uticaj uvoznih komponenti. Iako je ukupna inflacija pokazala znakove usporavanja, bazni inflatorni pritisci ostali su prisutni, što ukazuje na još uvijek nedovoljno učvršćen proces dezinflacije koja proizilazi iz uticaja domaće tražnje”, navodi se u Izvještaju CBCG-a.
Godišnja inflacija u decembru 2025, mjerena indeksom potrošačkih cijena, iznosila je 4,0 odsto, dok je prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cijena bila 3,7 odsto.
“Posmatrano po mjesecima, najveći rast potrošačkih cijena evidentiran je u januaru 1,2%, dok je najveći pad zabilježen u novembru, od 0,4%”, navodi se u Izvještaju.
Prosječna inflacija u 2024. iznosila je 3,3 odsto.
Najveći pritisak na kućne budžete došao je iz osnovnih kategorija potrošnje. Hrana i bezalkoholna pića dali su najveći doprinos prosječnoj godišnjoj inflaciji – 1,33 procentna poena. Slijede stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva sa 0,93 procentna poena, zdravlje sa 0,45, te restorani i hoteli sa 0,42 procentna poena.
U decembru je hrana na godišnjem nivou poskupila 4,2 odsto, ali su pojedini proizvodi rasli znatno brže: voće 15,4 odsto, ulja i masti 14,3 odsto, bezalkoholna pića 11,5 odsto, meso 5,9 odsto, a mlijeko, sir i jaja 3,3 odsto. Kategorija stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva porasla je 7,4 odsto, pri čemu su stvarne rente za stanovanje skočile 21,4 odsto, snabdijevanje vodom 24,1 odsto, a čvrsta goriva 4,7 odsto.
Posebno se izdvaja zdravstvo, gdje su cijene porasle 13,6 odsto i ukupnoj inflaciji dodale 0,53 procentna poena. Farmaceutski proizvodi poskupili su 16,3 odsto, a stomatološke usluge 12,9 odsto. Rast je zabilježen i kod restorana i hotela, 5,4 odsto, alkoholnih pića i duvana, 5,2 odsto, rekreacije i kulture, 5,0 odsto, ostalih dobara i usluga, 3,5 odsto, namještaja i opreme za domaćinstvo, 3,2 odsto, te prevoza, 1,5 odsto. Pad cijena zabilježen je kod odjeće i obuće, 2,2 odsto, i komunikacija, 0,8 odsto, dok su cijene obrazovanja ostale nepromijenjene.
Iza ukupne brojke krije se i važan signal: bazna inflacija u decembru iznosila je 4,2 odsto, odnosno 0,2 procentna poena više od ukupne inflacije. To pokazuje da pritisci nijesu dolazili samo iz uvoznih cijena energije i hrane, već i iz domaće tražnje, rasta plata i jačanja tržišta rada.
Na strani dohotka, prosječna bruto zarada u 2025. iznosila je 1.206 eura, što je rast od 11,36 odsto, dok je prosječna neto zarada dostigla 1.012 eura, uz rast od 15,53 odsto. Međutim, jača kupovna moć istovremeno je podsticala potrošnju. Krediti stanovništvu na kraju 2025. iznosili su 2,39 milijardi eura, što je 417,44 miliona eura ili 21,19 odsto više nego na kraju 2024. Dug po stanovniku porastao je na 3.829,76 eura, odnosno za 21,26 odsto.
Crna Gora je inflaciju uvezla i kroz svoju visoku zavisnost od spoljnog tržišta. Deficit tekućeg računa u 2025. iznosio je 1,68 milijardi eura, što je rast od 28,50 odsto, dok je deficit u trgovini robama dostigao 3,74 milijarde eura. Izvoz robe smanjen je 10,85 odsto, a uvoz povećan 9,36 odsto, što potvrđuje da snažna domaća potrošnja i dalje ima visok uvozni sadržaj.
U poređenju sa regionom, Crna Gora je kraj 2025. dočekala blizu vrha, ali ne i na samom vrhu inflatorne liste. U decembru su Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina imale godišnju inflaciju od 4,1 odsto, Srbija 2,7 odsto, a Albanija 2,3 odsto. U Evropskoj uniji inflacija je, prema HICP metodologiji, iznosila 2,3 odsto, dok je u eurozoni bila 2,0 odsto.
“Prema projekcijama MMF-a za 2026. godinu, globalna inflacija bi mogla porasti na 4,4%, usljed geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i pratećih poremećaja na tržištima energenata. Cijene nafte će, prema prognozama MMF-a, biti povećane za 21,4%, zbog poremećaja u proizvodnji i transportu, dok će povećane cijene energenata i đubriva, poremećaji u pomorskim transportnim rutama i povećani troškovi transporta uticati i na rast cijena hrane. U Eurozoni, inflacija će porasti na 2,6% u 2026. godini, a zatim se tokom 2027. godine očekuje dostizanje ciljane vrijednost Evropske centralne banke”, navodi se u izvještaju.
Inflacija u Crnoj Gori više nije na kriznim nivoima iz 2022. i 2023, ali ni proces smirivanja cijena nije završen. Hrana, stanovanje i zdravstvo ostaju ključne tačke pritiska, dok rast plata i kredita održava domaću tražnju. Za građane to znači da se inflacija možda usporila u odnosu na najteže godine, ali svakodnevni troškovi i dalje rastu brže nego što pokazuje samo jedna ukupna stopa.
Alisa Hajdarpašić
Bankar.me
