Američki dolar, švajcarski franak i japanski jen, kako je pokazano i u skorijoj istoriji, u krizama su se pokazali kao valute u kojima su investitori tražili sigurno utočište, ali trenutna dešavanja vezana za globalni trgovinski rat i politiku predsjednika SAD-a Donalda Trampa počinju da ugrožavaju percepciju sigurnosti dolara i otvaraju prostor da se evro sve više nametne kao sigurna opcija za ulagače.
Budućnost eura u ulozi utočišta za ulagače u kriznim situacijama izgleda obećavajuće, ali da bi se tim putem nastavilo, biće potrebno više od fiskalnih podsticaja, smatra glavni ekonomista za Evropu, Bliski istok i Afriku u S&P Global Ratings, Silvan Brojer.
Iako status sigurne valute ne donosi nužno i pozitivne ekonomske efekte – jer, na primjer, jačanje valute čini izvoz manje konkurentnim – uloga sigurnog utočišta mogla bi ojačati značaj eura u svjetskoj ekonomiji.
Američki dolar i dalje je dominantna globalna rezervna valuta, sa udjelom od čak 58 odsto, naspram 20 odsto koliko otpada na euro. Pitanje je da li se taj procenat može povećati i zadržati kao održiv.
Brojer smatra da je to moguće, ali ne i zagarantovano.
Iz ugla kursa, euro bi mogao da ojača na nivo koji se smatra realnim odnosom prema dolaru – 1,15 dolara za euro. Održavanje tog nivoa zavisi od sposobnosti evropske ekonomije da preusmjeri model rasta ka većoj domaćoj potražnji i smanji trgovinski višak.
Evropska ekonomija u velikoj mjeri zavisi od globalne trgovine. Ako se američko tržište zaista zatvori za uvoz iz ostatka svijeta, EU se suočava sa mogućom jačom kineskom konkurencijom na svom tržištu, pišu Financije.hr.
Kina ima komparativne prednosti u odnosu na EU, kao što su obim proizvodnje, troškovi energije, tehnologija i regulatorni okvir za biznis. Zbog toga rizik da kineski proizvodi preplave Evropu, ako ne mogu u SAD, nije zanemarljiv.
Da bi odgovorila na taj izazov bez odustajanja od ideje slobodne trgovine, EU mora značajno podstaći domaću ekonomiju.
Taj proces je započeo uglavnom njemačkim paketom fiskalnih podsticaja koji bi mogli imati snažan efekat i na druge članice EU-a. Dodatno, povećana potrošnja za odbranu takođe bi trebalo da podstakne privredni rast.
S&P Global Ratings procjenjuje da bi njemački fiskalni podsticaji i potrošnja za odbranu mogli evropskom BDP-u u 2026. godini doprinijeti za četvrtinu procentnog poena, a u 2027. i 2028. čak i za pola procentnog poena. U oblasti gdje je dugoročni trend rasta oko 1,2 odsto godišnje, takav doprinos ne bi trebalo zanemariti.
Takve postepene promjene su pozitivne i mogu doprinijeti izgradnji statusa sigurnog utočišta, ali oslanjanje isključivo na budžetske podsticaje možda neće biti dovoljno s obzirom na ograničen fiskalni prostor, koji je uslovljen evropskim budžetskim pravilima i veličinom samog budžeta, prenosi Euronews.
Za uspješno jačanje ekonomije kroz veću domaću potražnju, a bez prevelikog javnog duga, EU bi morala više da radi na razvoju vještina i štednji, što podrazumijeva sveobuhvatne reforme uključujući uklanjanje unutrašnjih trgovinskih barijera.
Nedavna analiza Međunarodnog monetarnog fonda ukazuje da bi smanjenje unutrašnjih trgovinskih prepreka na nivoe slične onima između američkih saveznih država moglo povećati evropski BDP po glavi stanovnika za sedam procentnih poena. Taj dobitak bio bi dvostruko veći od vrijednosti evropskog izvoza u SAD.
Takođe bi trebalo sprovesti uniju za štednju i investicije. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procjenjuje da bi veća tržišna kapitalizacija značajno povećala BDP po stanovniku.
Poboljšanja u upravljanju štednjom dovela bi do većeg finansiranja inovacija i pomogla EU-u da povrati tehnološku snagu.
Međutim, sve to zahtijeva dugoročne strukturne reforme koje će povećati efikasnost jedinstvenog tržišta. Fiskalni podsticaji sami po sebi nisu dovoljni.
Ako se fokusira na pomenute oblasti, EU može ojačati međunarodnu ulogu evra, a uz to poboljšati sposobnost apsorbovanja spoljašnjih šokova i ojačati nezavisnost od američke monetarne politike.
