Evropska unija (EU) je osmislila prioritetni spisak od 47 projekata u oblasti rudarstva i prerade kritičnih sirovina, za koje će lokalne vlasti morati po ubrzanom postupku izdavati dozvole u roku od 15 mjeseci ili kraće.
Ideja iza ovoga jeste jačanje evropske proizvodnje u trenutku rastuće globalne trke za ključnim sastojcima kao što su litijum, kobalt, bakar i rijetki metali. Trenutno postupci za izdavanje dozvola mogu trajati između pet i deset godina.
„Ne želimo da zamijenimo našu zavisnost od fosilnih goriva zavisnošću od sirovina. Kineski litijum neće biti budući ruski gas“, poručio je potpredsjednik Evropske komisije zadužen za industrijsku strategiju, Stefan Sežurne.
Francuski evropski komesar referisao se na činjenicu da EU uvozi mnoge sirovine i gotovo sve rijetke metale iz Kine.
„Na početku naših najvažnijih strateških lanaca snabdijevanja nalaze se sirovine. Neophodne su i za dekarbonizaciju našeg kontinenta. Međutim, Evropa trenutno zavisi od trećih zemalja za mnoge sirovine koje su joj najpotrebnije. Moramo povećati sopstvenu proizvodnju, diversifikovati uvoz i stvoriti zalihe. Ovo je istorijski trenutak za evropski suverenitet kao industrijsku silu“, ocijenio je Sežurne.
Litijum, koji je ključni sastojak baterija za električna vozila, jedna je od 34 sirovine koje je EU označila kao kritične za tranziciju sa fosilnih goriva na čistu energiju u novoj digitalnoj ekonomiji.
Gotovo polovina, odnosno 13 zemalja članica EU-a, uključeno je u pomenutih 47 projekata, a to su Belgija, Francuska, Italija, Njemačka, Španija, Estonija, Češka, Grčka, Švedska, Finska, Portugal, Poljska i Rumunija.
Prema evropskom zakonu o ključnim sirovinama, usvojenom u maju prošle godine, vlade su se obavezale da će do kraja ove decenije osigurati da se u tom segmentu 10 odsto vađenja ruda, 40 odsto prerade i 25 odsto reciklaže obavlja u EU-u.
Prema procjeni Evropske komisije, EU je na putu da ispuni te ciljeve kada je riječ o litijumu i kobaltu, ukoliko se planirani projekti realizuju. Brisel napominje i značajan napredak u oblasti grafita, nikla i mangana.
„Projekti obuhvataju jedan ili više segmenata lanca vrijednosti sirovina, pri čemu 25 projekata pokriva aktivnosti vađenja, 24 prerade, 10 reciklaže i 2 zamjene sirovina. Strateški projekti obuhvataju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u Aktu o kritičnim sirovinama. To uključuje nekoliko projekata koji se odnose na litijum (22 projekta), nikal (12 projekata), kobalt (10 projekata), mangan (7 projekata) i grafit (11 projekata), što će posebno koristiti u lancu vrijednosti sirovina za baterije u EU-u. Time će se osigurati da EU može u potpunosti ispuniti svoje ciljeve za 2030. godinu kada je riječ o litijumu i kobaltu, te istovremeno ostvariti značajan napredak u pogledu grafita, nikla i mangana. Nadalje, drugi strateški projekti koji uključuju magnezijum (1 projekat) i volfram (3 projekta) doprinijeće otpornosti odbrambene industrije EU-a, koja zavisi od upotrebe tih materijala“, poručili su iz Evropske komisije.
Ovi projekti su odabrani jer doprinose sigurnom snabdijevanju EU-a strateškim sirovinama, usklađeni su sa ekološkim, socijalnim i upravljačkim kriterijumima te su tehnički izvodljivi. Osim toga, izabrani projekti pokazali su jasne prekogranične koristi za EU, smatraju u Briselu.
Komisija je osnovala posebnu upravu za kritične sirovine koja će sarađivati s kompanijama na prikupljanju 22,5 milijardi eura kapitalnih investicija, na primjer, preko razvojnih banaka.
Evropska investiciona banka već je najavila izdvajanje od dvije milijarde eura u tu svrhu tokom ove godine.
Sežurne je izjavio da za evropsko djelovanje u oblasti ključnih sirovina nije bilo presudno ponašanje SAD-a, koji je pokazao interesovanje za kritične sirovine sa Grenlanda, iz Ukrajine i Kanade.
„S druge strane, vjerovatno postoji određeni nivo hitnosti i brzine koji nije bio prisutan prije nekoliko mjeseci u kontekstu trgovinskih odnosa i geopolitičkih tenzija. To moramo uzeti u obzir“, istakao je evropski zvaničnik.
Ipak, nisu svi podjednako oduševljeni ubrzanjem odluka u EU o kritičnim sirovinama. Robin Roels, koordinator udruženja za zaštitu životne sredine u okviru Evropske koalicije za sirovine, smatra da djelovanju Brisela nedostaje transparentnosti.
„Ako je EU ozbiljna u vezi sa poštenom i održivom tranzicijom, mora otvoriti ovaj proces stvarnom nadzoru i osigurati da se čuje glas sa terena. Uprkos ponovljenim zahtjevima, puni spisak onih koji su podnijeli zahtjeve za projekte i kriterijumi prema kojima su ocjenjivani i dalje nisu dostupni“, prenosi Euronews njegove riječi.
Evropska komisija je svakako svjesna postojanja otpora u javnosti prema rudarskim projektima, što se već pokazalo na nedavnim primjerima eksploatacije litijuma u Portugalu i Srbiji.
„Proizvodnja u Evropi svakako će zahtijevati politički angažman i društvenu prihvaćenost ovih projekata“, ustvrdio je Sežurne te dodao da su u igri kako nacionalni, tako i zajednički evropski interesi.
(Izvor: Financije.hr)
