Nije jednom rečeno, kako u politici tako i u biznisu, da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno, pa tako ni dogovor o carinskom režimu između Evropske unije (EU) i SAD-a, koji je okvirno proglašen krajem prošlog mjeseca nakon sastanka Donalda Trumpa i Ursule von der Leyen u Škotskoj, još uvijek nije spreman za formalnu potvrdu.

Američki predsjednik i predsjednica Evropske komisije 27. jula objavili su da će carine na evropski izvoz u SAD iznositi 15 odsto.

No, sada se dvije strane spore oko posljednjih detalja ugovora, pri čemu se EU protivi nastojanjima SAD-a da izbori promjene u evropskom zakonodavstvu vezanom za digitalnu sferu.

Kako navode evropski zvaničnici, na sceni je razilaženje oko formulacija u vezi s necarinskim barijerama, pri čemu SAD misli na ambiciozna evropska digitalna pravila.

Prvobitno se očekivalo da će formalizacija dogovora iz Škotske uslijediti nekoliko dana nakon objave sporazuma, ali dva evropska izvora napominju da SAD uporno želi ostaviti otvorena vrata za moguće ustupke oko evropskog Zakona o digitalnim uslugama, koji obavezuje velike tehnološke kompanije na stroži nadzor svojih platformi.

Evropska komisija ističe da je pitanje popuštanja kada su u pitanju digitalna pravila – crvena linija.

Neimenovani američki zvaničnik izjavio je, međutim, da se razgovori o digitalnim trgovinskim barijerama nastavljaju jer se EU saglasio da se toj temi posveti kada je postignut dogovor o carinama.

Brisel je očekivao da će Trump potpisati odluku o sniženju carina na izvoz evropskih automobila sa 27,5 na 15 odsto do 15. avgusta, no američki zvaničnik napominje da se to neće dogoditi dok se ne formalizuje postignuti dogovor zajedničkom izjavom.

Kada je u maju postignut trgovinski dogovor sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Vašington je istog dana objavio opšte uslove dogovora, a trebalo je nekoliko sedmica da počne njegova primjena, dok su razgovori o čeliku i još nekim proizvodima nastavljeni.

Dogovor između Brisela i Vašingtona jedan je od najpovoljnijih koje je neki američki trgovinski partner uspio da postigne nakon što je Trump dolaskom u Bijelu kuću pokrenuo carinske sukobe.

Dio evropskog izvoza izuzet je od carina, što se odnosi na dijelove aviona, određene lijekove i kritične minerale.

No, analitičari i političari u EU zaključuju da je Brisel ovim dogovorom ipak morao progutati gorku pilulu, jer ne samo da su uvedene carine, već će Evropa morati potrošiti stotine milijardi dolara na uvoz energenata iz SAD-a i na investicije u tu zemlju.

Još jedna prepreka za brže potpisivanje američko-evropske zajedničke izjave o carinama jeste i vremenski okvir, navode zvaničnici u Briselu.

Naime, američka administracija traži jasnoću o tome kada će američka riba i drugi prehrambeni proizvodi, poput kečapa, biskvita, kakaa i sojinog ulja, dobiti lakši pristup evropskom tržištu, kao i kada će EU smanjiti carine na američke industrijske proizvode. No, iz EU-a poručuju da je to nemoguće precizirati jer se ne zna koliko će vremena biti potrebno za pojedine procedure.

„Mi smo se politički obavezali i to ćemo poštovati pod uslovom da SAD prvo ispoštuje svoj dio, tim redom“, rekao je jedan evropski zvaničnik za Financial Times.

Brisel je za sada odustao od zahtjeva da osigura poseban tretman za evropski izvoz vina i žestokih pića, za šta su lobirale Francuska i Italija.

Glasnogovornik Evropske komisije Olof Gill rekao je da je nacrt zajedničke izjave poslat nazad u Vašington na pregled.

„Potpuno smo fokusirani na zajedničku izjavu. Posljednji korak je uvijek najteži“, ustvrdio je.