„Usred rastućih globalnih neizvjesnosti, integracija u evropsko tržište i dalje je ključni put ka održivosti i konkurentnosti“, naveo je Damien Sorrell, šef Regionalnog centra Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, za Connecting the Region.
On naglašava da region postepeno napreduje u uključivanju u pojedine oblasti jedinstvenog tržišta EU kroz Plan rasta. Iako je proces postepen, već se otvaraju nove šanse za digitalizaciju i brže finansijske transakcije, dok jače povezivanje fragmentisanih tržišta omogućava zajedničko korišćenje resursa i znanja.
Prema njegovim riječima, SDI su u prosjeku činile šest odsto BDP-a u posljednjoj deceniji, a čak 70% kapitala dolazi iz članica EU. „Njihov doprinos produktivnosti, novim tehnologijama i radnim mjestima je ogroman“, ističe on, dodajući da je trgovina EU sa Zapadnim Balkanom od 2011. do 2021. porasla gotovo 130%, dok je izvoz regiona u EU povećan za 207%. IKT sektor, zahvaljujući kvalifikovanoj radnoj snazi, postaje nova razvojna niša, dok sektor obnovljivih izvora energije nudi značajan prostor jer region mora ubrzati tranziciju sa uglja.
„Neke strane kompanije su završile investicione cikluse i sada vraćaju profit, pa je nova ekonomska transformacija, zasnovana na standardima EU i međunarodnim praksama, najbolji način da region održi privlačnost za ulaganja“, naveo je Sorrell.
Zelena tranzicija i CBAM
Prelazak na industriju sa niskim emisijama ugljenika ostaje, kaže on, od suštinskog značaja. Trenutno obnovljivi izvori čine oko 40% energetskog miksa Zapadnog Balkana, dok je u EU taj udio 48%. Ipak, fosilna goriva još dominiraju u proizvodnji struje – od 41 do 95% u zavisnosti od zemlje. „EIB Global je u proteklih pet godina potpisao 315 miliona eura za projekte vjetroparkova, solarnih elektrana i modernizaciju mreže. Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje granica ugljeniku (CBAM) od 1. januara 2026. biće važan podsticaj da lokalne ekonomije ubrzaju dekarbonizaciju“, poručuje Sorrell.
Finansijski sektor i MSP
Sorrell posebno izdvaja podršku bankarskom sektoru kroz program „Zeleniji finansijski sistemi“, čiji je cilj da banke i kompanije bolje razumiju klimatske rizike i razviju strategije za smanjenje ugljeničnog otiska. „Mobilisanje klimatskih finansija zahtijeva uklanjanje barijera koje sprečavaju veće uključivanje banaka i malih i srednjih preduzeća u zelenu tranziciju“, ističe on.
Analize EIB-a pokazuju da su MSP-ovi u regionu i dalje suočeni sa visokim kamatama, zahtjevima za kolateral i složenim procedurama. „EIB Global može olakšati pristup povoljnim dugoročnim kreditima, kao i garantnim instrumentima preko Evropskog investicionog fonda, koji smanjuju zahtjeve za obezbjeđenje i ohrabruju banke da ulažu u inovativne projekte“, dodaje on.
Povezanost i trgovina
Širenje transportne infrastrukture, uglavnom uz podršku EU, znatno je poboljšalo protok robe i operativnu efikasnost. „Dosadašnje investicije povećale su realne prihode u regionu za oko pet odsto, a pristupanje EU moglo bi donijeti dodatnih sedam odsto“, kaže Sorrell, podsjećajući da putna mreža postepeno raste – gustina je sa 37 km 2017. porasla na 39 km 2021. godine – dok željeznička infrastruktura i dalje čini tek oko 45% evropske.
„Ako region odlučno sprovede reforme, uloži u zelenu i digitalnu tranziciju, ojača ljudski kapital i poboljša povezanost, Zapadni Balkan može postati konkurentno i održivo tržište, spremno da iskoristi prednosti članstva u EU“, zaključio je Damien Sorrell za Connecting the Region.
