Suprotno političarima koji tvrde da, otkako su oni na vlasti, građani u njihovoj zemlji nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će biti još gora, piše mesečnik Biznis i finansije.
Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. godini i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu.
Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje „SecuriMeter 2025“ Saveta za regionalnu saradnju (RCC).
Balkanci najveći oslonac vide u porodici i prijateljima, a najmanje veruju političarima. Dok je pre pet godina trećina stanovnika Zapadnog Balkana smatrala da je stanje u njihovoj zemlji relativno zadovoljavajuće, sada je takvih manje od četvrtine.
Nezadovoljstvo ekonomskom i društvenom situacijom najizraženije je, kako je pokazalo istraživanje, u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
RCC je sproveo istraživanje u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu, s ciljem da se utvrdi koliko građani procenjuju svoje zemlje kao stabilne na osnovu nekoliko ključnih i međusobno povezanih faktora: da li se oseća ekonomski napredak, kakvo je poverenje u institucije, koliko je raširena korupcija, kakva je lična bezbednost, koliko je društvo sposobno da se odupre negativnim spoljnim uticajima i da izbegne unutrašnje sukobe.
Ispitanike u celom regionu najviše brine ogromno povećanje svakodnevnih troškova života i rast inflacije. Nezadovoljni su visinom plata i penzija, smatraju da su poreska opterećenja u njihovim zemljama previsoka i sve više strahuju od gubitka radnog mesta zbog učestalog zatvaranja firmi i smanjenih šansi da se pronađe novi posao.
Primetno je da su se tokom poslednjih pet godina znatno pogoršale procene o perspektivama domaće privrede. Trenutno više od 45 odsto stanovnika regiona smatra da „stvari idu u lošem pravcu“, manje od četvrtine veruje da će domaća ekonomija rasti, dok su ostali neopredeljeni.
Od zbirnih rezultata donekle odudaraju Albanija i Severna Makedonija, gde je 2025. optimizam blago porastao u odnosu na ranije godine.
Potpuno suprotan trend beleži se u Crnoj Gori. Nakon političke smene na parlamentarnim izborima 2021. godine, 62 odsto građana Crne Gore verovalo je da domaća privreda ima dobre izglede za razvoj, dok je 2025. godine u to potpuno ili delimično ubeđeno svega 27 odsto anketiranih.
Pesimizam je najizraženiji u Bosni i Hercegovini, gde skoro 60 odsto stanovnika ne veruje u stabilizaciju ekonomskih prilika, a takvo raspoloženje prisutno je tokom poslednjih pet godina. Percepcija javnosti u Srbiji o stanju domaće privrede značajno se pogoršava od 2023. godine, pa je prošle godine više od 52 odsto anketiranih ocenilo da je situacija izuzetno loša.
Na Kosovu je indikativno da se, u poređenju sa 2021. godinom, ekonomski optimizam više nego utrostručio 2022, kada je u privredni napredak verovalo 48 odsto građana, ali je prošle godine takvo mišljenje imalo samo 29 odsto ispitanika.
Rezultati iz 2025. godine pokazuju da stanovnici Zapadnog Balkana nisu naročito uvereni u tvrdnje svojih političara da se njihove zemlje uspešno nose sa globalnim šokovima. Naprotiv, najviše strahuju da bi domaće ekonomije mogle postati kolateralna šteta aktuelnih političkih i ekonomskih sukoba u svetu.
Na drugom mestu je bojazan da bi politička neslaganja u regionu mogla prerasti u nove ratove, dok su nešto manje izraženi strahovi od terorističkih napada i unutrašnjih sukoba.
Novih ratnih sukoba na Balkanu najviše se pribojavaju građani Bosne i Hercegovine, gde je zbog toga zabrinuto 55 odsto ispitanika. Od eventualnog rata u regionu najmanje strepe ispitanici na Kosovu (24 odsto), potom stanovnici Albanije (41 odsto), dok se u ostalim državama procenat zabrinutih kreće između 45 i 50 odsto.
Uprkos velikom političkom i ekonomskom nezadovoljstvu, većina stanovništva Zapadnog Balkana ne smatra da će ono dovesti do građanskog rata. Izuzetak su Bosna i Hercegovina, gde se toga pribojava 57 odsto ispitanika, i Srbija, u kojoj je takve strahove izrazilo više od 60 odsto anketiranih.
Istraživanje pokazuje i da oko dve petine ispitanika smatra da su kvalitet i učinak javnih institucija ostali približno isti u proteklih pet godina, trećina ocenjuje da su se pogoršali, dok petina smatra da je došlo do poboljšanja njihovog rada. Srbija prednjači po negativnim ocenama institucionalnog učinka, gde više od 48 odsto ispitanika smatra da se rad institucija pogoršao.
Na pitanje da li javne institucije tretiraju sve građane jednako, bez obzira na društveni status, političke stavove ili etničku pripadnost, skoro polovina anketiranih u zemljama Zapadnog Balkana odgovorila je negativno, dok je manje od četvrtine dalo pozitivan odgovor.
Rezultati pokazuju da 60 odsto stanovnika Zapadnog Balkana nema poverenja u svoje vlade, samo četvrtina veruje parlamentima, trećina državnim službama, dok političkim partijama veruje svega 18 odsto građana regiona.
Korupcija i dalje predstavlja „rak-ranu“ zemalja Zapadnog Balkana. Više od četiri petine ispitanika smatra da je korupcija veoma rasprostranjena, a gotovo polovina da se dodatno povećala u poslednje tri godine.
Prema ličnom iskustvu građana, korupcija je najprisutnija u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu i javnoj upravi.
Po eroziji društvenih vrednosti ponovo se izdvaja Srbija, gde se percepcija javnosti o tim problemima značajno pogoršala tokom prošle godine. Građani Srbije kao najveće pretnje vide rast korupcije i uticaj organizovanog kriminala, uz istovremeno slabljenje demokratskih i ljudskih prava.
Istraživači navode da su stanovnici Srbije najnegativniji u proceni da se dobrobit društva podređuje stranim interesima, zaključuje Biznis i finansije.
