Još jedna rekordna godina za bankarski sektor u Srbiji i ono što naizgled može da se kaže da je vrhunac poslovanja ovoga sektora nameće i pitanje koliko će dobra situacija za zajmodavce i trajati. Sudeći prema rastu keš kredita i načina na koji Srbi troše novac, ovo će potrajati sve dok građani, odnosno korisnici ovih kredita imaju i prihode od kojih mogu da isplaćuju rate, piše Nova ekonomija.
Kao što je bilo očekivano, banke su 2024. godinu zaključile sa rekordnim profitom od 1,33 milijarde eura što je povećanje od 28 odsto na godišnjem nivou. Prinos na kapital stigao je nadomak 17 procenata, te akcionari banaka mogu zadovoljno da trljaju ruke, kaže Nenad Gujančić, berzanski analitičar brokerske kuće Momenum Securities.
„U ovoj idiličnoj slici bankarskih profita ovo je vjerovatno stavka koju bankari gledaju podignutih obrva. Ipak, sve dok tržište rada stoji solidno, gotovinski krediti još uvijek ne bi trebalo da predstavljaju kost u grlu. Kako njihovim korisnicima, tako ni pomalo zabrinutim bankarima“, kaže ovaj analitičar.
Trenutno se u Srbiji vodi polemika upravo oko odlazaka mnogih investitora koji se povlače onog trentka kada iskoriste sve subvencije koje nudi država, a troškovi rada rastu za radnike. Ove činjenice, nezavisno od političke nestabilnosti, iznosili su pojedini ekonomisti godinama unazad, kao uočeni rizik za ekonomiju zemlje. Ukoliko se model rasta privrede ne promijeni, prema njihovom mišljenju, privreda bi nastavila stagnaciju, možda čak i pad, i u tom slučaju gubitak poslova.
„Usporio je rast neto prihoda od kamata malo, s obzirom da su kamate pale. S druge strane, cijena depozita je malo porasla pa su morali deponentima da plaćaju malo veće kamate, ali i tu je zabilježen rast. Solidan rast bilježe prihodi od naknada i provizija i tu je možda najveća razlika jer je 2023. najvećim dijelom bio na snazi džentlmenski sporazum između banaka i NBS da ne primjenjuju novu tarifu na naknade i provizije. To prošle godine nije važilo pa je to onako domaćinski otišlo naviše. Ukratko, rekordan profit jer nema loših kredita. Neto prihod od kamata je i dalje prilično golem,“ kaže Gujančić.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, kaže da banke u Srbiji imaju dva najveća klijenta, jedan je država, a drugi su fizička lica koja uzimaju potrošačke i gotovinske kredite. Kako objašnjava, ako su ove dvije komponente stabilne, on ne vidi opasnost po bankarski sektor.
„Da bi privreda dobila kredit, ne računajući neke veće kompanije, oni moraju da daju oba bubrega. Država će nastaviti da bude stabilan klijent u narednom periodu, sada je krenula i da uzima kredite za infrastrukturu od banaka, što traje već neko vrijeme. Država emituje i hartije od vrijednosti koje takođe kupuju banke, tako da taj kanal neće da se zatvori još neko vrijeme sigurno. Sa druge strane građani žive na kredit, cijela Srbija, i dok im raste dohodak (prosječna zarada raste makar nominalno), oni će vraćati te kredite i uzimati nove. U posljednjih 10-12 godina gotovo pet puta je povećana u nominalnom smislu količina kratkoročnih kredita koje su građani uzeli (minusi po tekućim računima, potrošački krediti. I oni će vjerovatno nastaviti da rastu“, kaže Radosavljević.
Pošto su klijenti i korisnici obezbijeđeni, za bankarski sektor ne bi trebalo da bude većih problema, ali Gujančić kaže da ono što je veći strah jeste što poslije ovako rekordnih i dobrih godina – to po pravilu predstavlja vrh nekog ciklusa. Samo je pitanje da li će to biti neko značajno prizemljenje kao što je recimo bilo poslije 2008. kada je izbila kriza, ili će to biti samo blago izduvavanje, kaže sagovornik Nove ekonomije.
On upozorava i da neke druge stvari mogu krenuti po zlu, zbog ubjedljivo najizraženijeg trenda posljednjih mjeseci, a to je značajan rast keš kredita.
„A dovoljno je da krene neka mala kriza koja podrazumijeva slabljenje kursa i rast nezaposlenosti, ta situacija može da se dramatično promijeni. Naročito što su ti krediti zauzeli skoro 50 odsto u kreditima stanovništvu, a vidimo da se brani dinar sada“, kaže Gujančić.
Prema podacima za prošlu godinu za poslovanje sektora, troškovi po kreditnim gubicima su dodatno smanjeni u 2024. godini što je takođe doprinijelo rekordnom krajnjem rezultatu. Stopa loših kredita prema privredi na kraju godine pala je na 1,8 odsto, dok je prema stanovništvu iznosila takođe niskih 3,4 odsto.
„Sa druge strane ovi kratkoročni krediti, tu mislim na sve one gotovinske i druge koji nisu devizni, kod svih tih lica su u dinarima, tako da je tu bitnija inflacija nego kurs. Čak i ono što je u eurima, to je zaštićeno valutnim klauzulama, tako da u ovom trenutku što se tiče fizičkih lica, tu opasnost ne postoji. Što se tiče države mislim da su kamate na državne obveznice na dovoljno visokom nivou da se rizik isplati za banke i druge kupce,“ objašnjava Radosavljević i dodaje da su hartije od vrijednosti Srbije imale interesovanje čak i kada je bjesnila inflacija, a da su devizne rezerve na dovoljno visokom nivou da se kurs i pad u prilivu SDI odbrani.
Gujaničić objašnjava i da model rasta Srbije mora da se mijenja, jer je stari islužen.
„Ono što je loše, nema naravno direktne veze s bankarskim sektorom, taj naš privredni model nije održiv. Iz tog privrednog modela je proistekao fiksni kurs i svi su se prilagodili, ili barem izgleda kao da su se prilagodili. Recimo, ako uzmete strukturu štednje stanovništva, po prvi put od kako ja pratim, a pratim dugo, dinarski depoziti dostigli 10 odsto ukupne štednje. To nekome možda nije ništa, ali tih 10 odsto to je oko 1,7 milijardi eura. To može da bude problematično ako dođe do klizanja kursa. S druge strane, znamo da svi ili većina kredita ima valutnu klauzulu. Ostaje da se vidi kako će se taj naš model rasta koji je neodrživ, mijenjati. Da li će to biti na prečac ili će to ići postepenije“, pita se Gujaničić.
