Agencija za kreditni rejting Standard & Poor’s (S&P) potvrdila je stabilne izglede Crne Gore uz zadržavanje ocjene B+ – saopšteno je iz Ministarstva finansija (MF).

Iz resora Novice Vukovića ocjenjuju da je potvrda kreditnog rejtinga ohrabrujuća te da predstavlja podsticaj za nastavak pozitivnih ekonomskih trendova. To će, kako navode, biti od značaja za poboljšanje standarda građana, privlačenje većih investicija i realizaciju značajnih kapitalnih projekata.

– Crna Gora ocijenjena je kao najnaprednija od svih zemalja u regionu Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU i zemlja koja je postigla napredak u nekoliko oblasti koje se odnose na zajednička prava i obaveze, poznata kao acquis EU. Uspješno zatvaranje ključnih poglavlja moglo bi dodatno ubrzati napredak u drugim oblastima koje su i dalje predmet pregovora – navodi se u saopštenju.

Mulešković

I ekonomski analitičar Mirza Mulešković je stava da je ovo pokazatelj da je Crna Gora i dalje stabilna što se tiče javnih finansija, dodajući da je za tu stabilnost i dugoročan razvoj ključno ostati na evropskom putu.

– Ovakvim rejtingom šalje se poruka investitorima da Crna Gora postaje stabilnije tržište, ali i donosiocima odluka da se mora mnogo više raditi kako bi se ovo stanje unaprijedilo te da se ne smije odustati od evropskog puta. Imajući na umu ono što čujemo od investitora, mora se više raditi i na vladavini prava i kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, čime će se stvoriti mnogo dinamičnija realna ekonomija, a onda i uslovi da se kreditni rejting dodatno unaprijedi – ocijenio je Mulešković za Pobjedu.

Projekcije

Iz MF očekuju da će ekonomski rast Crne Gore u ovoj godini iznositi 3,7 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim 3,4 odsto, što će, kako dodaju, biti podstaknuto povećanim investicijama i većom potrošnjom. Ipak, projekcije koje je savjetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović iznijela na okruglom stolu na Ekonomskom fakultetu krajem januara, bilo su nešto drugačije.

– U fiskalnoj sferi bilježi se stabilnost javnih finansija, kontunirani rast prihoda budžeta, pad javnog duga, što sve daje pozitivnu sliku. Projekcije MF su da će se nastaviti ekonomski rast, koji je za 2025. projektovan na 4,8 odsto uz nastavak pada nezaposlenosti – kazala je tada Milović.

Profesorica Ekonomskog fakulteta Maja Baćović je tu projekciju i tada ocijenila previše optimističnom, ukazujući da ekonomski rast u Crnoj Gori zavisi od kretanja izvoza i investicionih aktivnosti. Uz pad izvoza u prošloj godini Baćović je tada kazala da ne očekuje bolju situaciju ni u ovoj, imajući u vidu remont TE Pljevlja te potrebu za povećanim uvozom električne energije. Najavila je da profesori Ekonomskog fakulteta rade istraživanje te da su postavljajući makroekonomski model mnogo bliži projekciji Evropske banke za obnovu i razvoj čiji ekonomisti za ovu godinu očekuju ekonomski rast od 2,9 odsto.

– Rast ekonomske aktivnosti ima smisla ako se snaži domaća proizvodnja, jer ako trošite više iz uvoza, vi snažite inostranu proizvodnju – kazala je tada Baćović dodajući da je izvoz ispod 20 odsto BDP-a te da na svaki euro koji se potroši 66 centi ide na uvozne proizvode.

Investicije

Iz MF su kazali da investicije i dalje ostaju ključni pokretač rasta zajedno sa već postojećim projektima u sektorima nekretnina, energije i turizma koji i dalje privlače kapital.

– Ukoliko Crna Gora zadrži trenutni investicioni ciklus i spoljni uslovi ostanu stabilni, predviđa se da će ekonomski rast u periodu od naredne do 2028. godine biti u prosjeku oko tri odsto godišnje – saopštili su iz MF.

Dodaju da turizam čini više od četvrtine nominalnog bruto domaćeg proizvoda te da, kada se uzmu u obzir indirektni efekti, ima još veći uticaj.

– U izvještaju S&P navodi se i da bi do poboljšanja kreditnog rejtinga Crne Gore moglo doći ako fiskalni rezultati premaše trenutna predviđanja, uz trend pada neto javnog duga. Ovo bi mogao biti slučaj ako se ostvari snažan ekonomski rast. Tokom posljednjih nekoliko godina, strane direktne investicije su pokrivale oko 50 odsto kumulativnog deficita tekućeg računa i očekivanja su da će se ovaj trend nastaviti. Investicije ostaju koncentrisane u sektorima turizma, nekretnina i energetike – kažu iz MF.

Bankarski sektor je, kako navode, ostao likvidan, a nekvalitetni krediti su na kraju septembra prošle godine pali ispod 4,7 odsto, što je najniži nivo zabilježen do sada, a odnos kapitala bio je oko 19,3 odsto. Njegovu stabilnost i sposobnost upravljanja rizicima, kako se navodi, poboljšava to što u ukupnom sistemu dominiraju podružnice stranih banaka.

Iz Ministarstva su poručili da potvrda kreditnog rejtinga naročito dobija na značaju nakon izazova uzrokovanih privremenim finansiranjem države, kao i globalnim neizvjesnostima.

– Ostajemo posvećeni očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti države i unapređenju ekonomskog standarda građana – zaključili su iz MF.

Izvor: Pobjeda