Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira ove godine investirati više od 2 milijarde eura u jugoistočnu Evropu (JIE), sa jakim naglaskom na obnovljive izvore energije, kao i prenos energije i distributivnih sistema, rekla je Charlotte Ruhe, izvršna direktorica ove banke za centralnu i jugoistočnu Evropu.
„Ove godine smo potpisali 200 miliona eura za energetske investicije u regionu“, rekla je Ruhe za SeeNews na marginama godišnjeg sastanka banke održanog u Jerevanu, u Jermeniji, ranije ovog mjeseca.
“Ove godine imamo naftovod od 600 miliona eura – kombinacija obnovljive energije, oko 60%, te distribucije i prijenosa.”
EBRD je ključni finansijski igrač u JIE i najveći međunarodni investitor na Zapadnom Balkanu. Samo u Srbiji je prošle godine potpisao zajam od 300 miliona eura za podršku elektroenergetskom sektoru u zemlji i podršku zelenoj tranziciji. Banka takođe pruža savjetodavnu podršku vladama u regionu, pomažući Albaniji, Srbiji i Rumuniji da održe svoje prve aukcije obnovljivih izvora energije. U Albaniji je podržao razvoj prve plutajuće solarne elektrane u regionu, projekat Karavasta od 140 MW, a radi na sličnom projektu u Crnoj Gori.
„Takođe radimo sa vladom Bugarske na skladištenju baterija i radimo sa Sjevernom Makedonijom na platformi pravedne energetske tranzicije. Pomogli smo im da prikupe 80 miliona eura donatorskog finansiranja kako bismo pomogli u izlasku iz uglja i pomogli zajednicama u kojima će biti pogođeni zatvaranjem rudnika uglja”, rekla je Ruhe.
“Radimo na više frontova. Rekla bih da je to u početku bilo izazovno jer se u nekim zemljama preferiralo da državna elektroprivreda radi obnovljive izvore energije”, napomenula je. Međutim, privatni sektor je taj koji ima znanje i može prikupiti potrebne kapital, objasnila je Ruhe.
Investicije u opštinsku i saobraćajnu infrastrukturu su još jedna ključna oblast za EBRD.
“Naš program Zeleni gradovi je veoma aktivan u cijelom regionu. U Rumuniji imamo veoma jaku franšizu u sektoru voda. U Bugarskoj smo finansirali aerodrom i razmatramo lučku infrastrukturu. Na zapadnom Balkanu smo veoma aktivni i na željezničkim i na putnim koridorima, ali i u Zelenim gradovima”, rekao je Ruhe.
Kako bi pomogla u realizaciji zelene agende, ranije ove godine banka je investirala u zelene obveznice koje su izdale hrvatska podružnica austrijske bankarske grupe Erste i slovenačka energetska kompanija Gen-E. Međutim, na zapadnom Balkanu tržišta obveznica su još uvijek nerazvijena, napomenula je.
EBRD je 2023. uložio u R.Power, poljsku kompaniju za obnovljive izvore energije koja je aktivna u Rumuniji, te u hrvatskog pružaoca usluga outsourcinga poslovnih procesa i tehnologije M Plus. Banka takođe ulaže u kapital u sektoru nekretnina, u kojem je leveridž niži zbog razvojnih rizika, u finansijskom sektoru, ICT-u, agrobiznisu i maloprodaji.
„Naš naftovod je jak“, rekla je Ruhe, dodajući da na jednom od njenih najaktivnijih tržišta, Bugarskoj, njjihov portfelj čini 28% kapitala.
Na zapadnom Balkanu, međutim, mala veličina kompanija i nespremnost porodičnih preduzeća da dovedu vanjskog investitora ograničavaju mogućnosti ulaganja u kapital.
Kako bi svoje zemlje učinile privlačnijim za investitore, vlade u regionu trebale bi smanjiti birokratiju i ojačati vladavinu zakona, rekla je Ruhe.
Jednostavan, jednostavan i brz proces registracije poslovanja, licenciranja ili prenamjene zemljišta, posebno ako je digitalizirano, od primarnog je značaja za investitore, naglasila je ona.
“Onda bih pogledala zakon o radu, kada je riječ o nivou socijalnog oporezivanja. U nekim zemljama može biti prilično visoko, i mislim da to može biti malo destimulišuće za investitore.”
Drugi važan element je da se osigura efikasnost privrednih sudova, da se osigura da su sudije dobro obrazovane, da se njihove odluke vide kao pravedne, a ne kao rezultat nekog koruptivnog procesa, naglasila je Ruhe, dodajući da dobra infrastruktura i pristup zelenim energija je još jedan ključni faktor za dovođenje investitora u region.
Izvor: seenews.com
