Džon Hasman, investitor i bivši profesor ekonomije, predviđa slom berzi i kaže da će tradicionalni portfolio različitih akcija u narednih 12 godina zabilježiti najmanju dobit posle Velike depresije. Hasman je objasnio na osnovu čega očekuje pad vrijednosti akcija na američkim berzama za više od 60 odsto i kako su Federalne rezerve svojim postupcima doprinele da do toga dođe.

Sadašnji predsjednik Investicionog povjereničkog fonda “Hasman” (Hussman Investment Trust) na osnovu analize podataka predviđa da investitore koji tradicionalno teže da imaju kombinaciju različitih akcija očekuje mračna budućnost.

U svom postupku uzeo je u obzir portfolio koji bi činilo 60 odsto investicija na S & P 500, 30 odsto u državne obveznice i deset odsto u blagajničke zapise – a osmislio ga je sa ciljem da procijeni očekivanu dobit u roku od 12 godina.

Njegovi proračuni pokazuju da će ovakva kombinacija investicija za 12 godina proizvesti ukupnu dobit od svega 0,48 odsto. To je najniža ostvarena dobit posle velike depresije 1929. godine.

Iako su prinosi od državnih obveznica u posljednje vrijeme porasli, a vrednost američkih akcija pala za deset odsto, Hasman ističe da je očekivana dobit porasla za svega 1,29 odsto, što odgovara najnižem rastu u doba Velike depresije. Ta činjenica ilustruje koliko je tržište u ovom trenutku nategnuto i povećava stepen u kome mora da padne kako bi dobit u budućnosti bila veća.

Hasmanovi proračuni pokazuju da bi S&P 500 trebalo da padne za oko 60 odsto kako bi se s pomenutim portfoliom postigla očekivana dobit od deset odsto.

– Imajte na umu da završetak svakog tržnišnog ciklusa treba da omogući povraćaj normalne očekivane dobiti, koju obično prati nagli pad vrednosnih papira – napisao je Hasman nedavno u svom blogu.

Jedan od elemenata ovakvog kolapsa mogla bi da bude kriza penzionih fondova, kaže on, ističući da oni obično polaze od dobiti od sedam odsto, što je znatno veći procenat od sadašnjih prognoza. Ukoliko se ispuni delić tih prognoza, to bi moglo da izazove paniku.

Uloga Federalnih rezervi u izazivanju haosa

Kako je tržište dospjelo u ovakvu situaciju? Hasman veliku krivicu pripisuje Federalnim rezervama, čija je monetarna politika proizvela neodržive uslove, pri čemu najviše optužuje bivše predsjednije Bena Bernankija i Dženet Jelen, koji su snizili kamatne stope skoro na nulu.

Na taj način, Federalne rezerve su omogućile kompanijama – čak i onima sa prilično spornim kreditnim profilom – da lakše dođu do finansiranja duga. Te kompanije su koristile taj novac za senzacionalne akvizicije, reinvestiranje i otkup dionica, što je na kraju omogućilo nezapamćeni skok vrijednosti akcija.

Hasman drugačije posmatra stvari i nije pristalica kratkovidih političkih odluka koja stvaraju takvu situaciju i očekuje da će pad biti oštar i neumoljiv.

– Federalne rezerve su stvorile uslove koje drugi kolaps čine neizbježnim – smatra Hasman – nažalost, dimenzije aktuelnog mjehura daleko su veće, a posledice će verovatno biti mnogo teže… Kada se završi ovaj ciklus, očekujem da će S&P 500 izgubiti oko dvije trećine tržištne kapitalizacije koje je dostigao na vrhuncu 20. septembra.

Hasman je privlačio pažnju medija predviđanjima da će pad berze premašiti 60 odsto, kao i prognozom negativne dobiti tokom punih deset godina.

Ovo su argumenti koje je iznio:

– U martu 2000. predvidio je da će tehnološke berze pasti za 83 odsto, a onda je indeks tehnološkog teškaša Nasdaq 100 zabilježio “nevjerovatno precizan” pad od 83 odsto u periodu 2000-2002.

– Godine 2000. prognozirao je da će indeks S&P vjerovatno zabilježiti negativnu ukupnu dobit u narednih deset godina, što se i dogodilo.

– U aprilu 2007. prognozirao je da će S&P izgubiti 40 odsto, a onda je izgubio 55 odsto tokom kolapsa 2007-2009.