Javni dug eurozone porastao je na kraju prvog kvartala 2026. godine na 88,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa 87,7 odsto koliko je iznosio na kraju prethodnog tromjesečja, pokazuju podaci Eurostata.
Rast zaduženosti zabilježen je i na nivou cijele Evropske unije, gdje je udio javnog duga u BDP-u povećan sa 81,8 na 82,9 odsto.
Ukupan javni dug članica EU dostigao je na kraju marta približno 15.704,6 milijardi eura, dok je dug zemalja eurozone iznosio oko 14.243,5 milijardi eura. Eurostat je označio podatke za prvi kvartal kao preliminarne.
Zaduženost je povećana i u poređenju sa istim periodom prošle godine. U prvom kvartalu 2025. dug eurozone iznosio je 87,2 odsto BDP-a, što znači da je za godinu porastao 1,7 procentnih poena. Na nivou EU povećan je 1,5 procentnih poena, sa 81,4 na 82,9 odsto BDP-a.
Grčka i dalje najzaduženija
Najveći odnos javnog duga prema BDP-u na kraju prvog kvartala imala je Grčka – 143,5 odsto. Slijede Italija sa 138,9 odsto, Francuska sa 117,6 odsto, Belgija sa 109,1 odsto i Španija sa 101,6 odsto.
To su ujedno jedine članice EU čiji je javni dug bio veći od vrijednosti njihovog godišnjeg BDP-a.
Najniži nivo zaduženosti zabilježen je u Estoniji, gdje je dug iznosio 25,2 odsto BDP-a. Slijede Danska sa 26,8 odsto, Bugarska sa 28,5 odsto i Luksemburg sa 29,2 odsto.
Dug povećan u 17 članica
U poređenju sa krajem 2025. godine, odnos javnog duga prema BDP-u povećan je u 17 članica EU, smanjen u osam, dok je ostao stabilan u Letoniji i Češkoj.
Najveći kvartalni rast zabilježila je Mađarska, za 3,1 procentni poen. Slijede Litvanija sa povećanjem od 2,9 procentnih poena, Luksemburg sa 2,8, Irska sa 2,2 i Hrvatska sa 2,1 procentni poen.
Najveće smanjenje ostvarila je Grčka, za 2,6 procentnih poena, uprkos tome što je ostala najzaduženija članica Unije. Dug je osjetnije smanjen i u Bugarskoj, za 1,3 procentna poena, Holandiji za jedan i Sloveniji za 0,9 procentnih poena.
Na godišnjem nivou dug je povećan u 19, a smanjen u osam država članica. Najveći rast zabilježen je u Finskoj, za 5,5 procentnih poena, dok je najveće smanjenje ostvarila Grčka – 9,4 procentna poena.
Najveći dio javnog duga eurozone, 84,3 odsto, odnosio se na dužničke hartije od vrijednosti. Krediti su činili 13,2 odsto, a gotovina i depoziti 2,5 odsto ukupnog duga. U strukturi duga EU hartije od vrijednosti učestvovale su sa 83,6 odsto, krediti sa 13,9, a gotovina i depoziti sa 2,5 odsto.
(Bankar)
