Jačanje evropskog suvereniteta u odnosu na strane pružaoce digitalnih platnih usluga, kao i veća zaštita privatnosti, među glavnim su argumentima zagovornika uvođenja digitalnog eura. Projekat je prošle nedjelje u Evropskom parlamentu prešao još jednu prepreku na putu ka uvođenju, koje, uprkos tome, i dalje ostaje dug i neizvjestan proces.
Kakve su reakcije, da li je sada jasnije šta će donijeti digitalni euro i kada bi mogao da bude uveden?
„Jačanje otpornosti platnog sistema u Evropi postalo je geopolitička nužnost. Evropi je potreban digitalni euro. U svijetu obilježenom geopolitičkim tenzijama više ne možemo da dozvolimo da digitalna plaćanja u velikoj mjeri zavise od dobre volje nekolicine stranih pružalaca usluga“, rekao je tokom rasprave u Evropskom parlamentu poslanik Markus Farber iz Njemačke, član konzervativne stranke CSU, koja pripada poslaničkoj grupi Evropske narodne partije (EPP).
Poslanička grupa EPP snažno je podržala uvođenje digitalnog eura, istovremeno oštro kritikujući poslanike desnog krila Evropskog parlamenta koji se protive nastavku postupka njegovog uvođenja.
„Digitalni euro će dopunjavati gotovinu, neće je zamijeniti. Jačamo dostupnost i prihvatanje gotovine, dok istovremeno omogućavamo da novac centralne banke bude dostupan i u digitalnom obliku. Upravo je to suština ovog paketa – zaštita gotovine i uvođenje digitalnog eura. Ovdje nije riječ o nadzoru, ocjenjivanju ili ograničavanju načina na koji građani plaćaju“, rekao je poslanik Navarrete Rojas, izvjestilac Evropskog parlamenta za paket propisa o jedinstvenoj valuti.
Izuzeci za samozaposlene i mala preduzeća
Većina preduzeća morala bi da prihvata digitalni euro, dok bi izuzeci bili dozvoljeni za samozaposlene, kao i za mala i mikropreduzeća koja ne prihvataju druge oblike digitalnog plaćanja. Osnovne usluge, poput otvaranja računa, čuvanja novca i upravljanja njime, kao i pristupa najmanje jednom platnom instrumentu, bile bi besplatne.
To su dvije od tačaka na kojima će Evropski parlament insistirati u pregovorima koji sada počinju između evropskih poslanika, država članica i Evropske komisije.
Proći će godine, ako uopšte bude usvojen
Pored toga, države eurozone bile bi obavezne da očuvaju dostupnost gotovine. Preduzećima ne bi bilo dozvoljeno da odbijaju gotovinsko plaćanje, a države članice morale bi redovno da prate dostupnost gotovine, uz poseban fokus na osjetljive grupe, poput starijih građana, osoba sa niskim primanjima i ljudi koji nemaju pristup tradicionalnom bankarskom sistemu.
Transakcije bi se potvrđivale bez otkrivanja ličnih podataka, koji bi se obrađivali isključivo u mjeri neophodnoj za funkcionisanje sistema.
Predsjednik njemačke centralne banke Bundesbank i član Savjeta Evropske centralne banke Joachim Nagel najavio je tokom nedavne posjete Sloveniji da bi digitalni euro mogao da bude uveden za pet godina.
„Nažalost, do njegovog uvođenja i dalje nas dijeli nekoliko godina… Nakon političke odluke biće potrebno još oko 18 do 24 mjeseca da digitalni euro zaživi“, rekao je guverner Banke Slovenije Primož Dolenc u intervjuu za Bloomberg Adriju.
Prije nego što Evropska centralna banka počne da izdaje digitalni euro, uslijediće političko usaglašavanje, a zatim i testiranje tehnologije kako bi se obezbijedilo da digitalni euro bude bezbjedan i pouzdan, izjavila je predsjednica ECB Christine Lagarde u objavi na mreži X. Tom prilikom odbacila je tvrdnje da je projekat namijenjen nadzoru građana.
Slovenija – osam glasova za, jedan protiv
Evropski parlament je prošlog četvrtka na plenarnoj sjednici u Strazburu usvojio pregovaračku poziciju za uredbu o digitalnom euru. Time su otvoreni međuinstitucionalni pregovori sa državama članicama u Savjetu Evropske unije i Evropskom komisijom, tokom kojih će biti usaglašen konačan tekst zakonodavstva.
U Sloveniji će NLB testirati digitalni evro
Evropska centralna banka priprema pilot-projekat za testiranje digitalnog eura, kojim će provjeriti funkcionisanje tehnologije. Za taj projekat odabrano je 36 pružalaca finansijskih usluga iz Evrope koji će koristiti beta verziju digitalnog eura. Među njima je i NLB, koja će pilot-projekat sprovoditi u Sloveniji.
„Pilot-projekat je ključan za testiranje tehničke funkcionalnosti digitalnog eura, operativnih procedura i unapređenje korisničkog iskustva. Njegov cilj je da podrži pripremne aktivnosti za moguće uvođenje digitalnog eura“, saopštila je Evropska centralna banka.
Početak pilot-projekta planiran je za drugu polovinu 2027. godine, a trajao bi 12 mjeseci.
Projekat su podržale najveće političke grupe u Evropskom parlamentu – EPP, S&D, Renew i Zeleni. Dio poslanika ljevice bio je protiv, kao i poslanici desničarskih grupa ECR, Patriote za Evropu i ESN. Za početak pregovora glasalo je 416 poslanika, protiv ih je bilo 169, dok su 22 bila uzdržana.
Od devet slovenačkih poslanika u Evropskom parlamentu, njih osam glasalo je „za“.
Tekst je dopunjen informacijom o pilot-projektu uvođenja digitalnog eura.
Urban Červek
Izvor: Bloomberg Adria
