Zbog nedavnog jačanja inflacije, Evropska centralna banka preuzela je inicijativu i povećala svoje ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena. Prema prognozama finansijskog tržišta, ove godine slijedi još jedno povećanje kamatnih stopa.
Nakon godinu dana nepromijenjenih ključnih kamatnih stopa, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da ih poveća za 0,25 procentnih poena.
Kamatna stopa za depozitnu mjeru, kojom ECB usmjerava monetarnu politiku i određuje kamatne stope za banke koje preko noći čuvaju višak likvidnosti kod ECB-a, sada iznosi 2,25 odsto, za refinansiranje je povećana na 2,40 odsto, a za depozitnu mjeru na 2,65 odsto. Prema prognozama finansijskog tržišta, kamatne stope bi ove godine ponovo mogle porasti za četvrtinu procentnog boda.
Promjena ključnih kamatnih stopa uticaće na rast kamatnih stopa u poslovnim bankama, a možemo očekivati da će banke biti znatno ekspeditivnije u njihovom podizanju ili snižavanju nego što su bile u njihovom snižavanju.
„Kada inflacija počne da raste, posebno zbog visokih cijena energenata, postoji rizik da će početi da se povećavaju i inflaciona očekivanja. To može dovesti do većih zahtjeva za zaradama, koji se zatim prelivaju u dodatna povećanja cijena. To može zarobiti ekonomiju u inflacionoj spirali“, objasnio je dr Sašo Polanec, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.
Razlog povećanja kamatnih stopa ECB-a je nedavni rast inflacije. Ciljana inflacija u eurozoni iznosi dva odsto godišnje. Nakon što je u februaru iznosila 1,9 odsto, porasla je na 2,6 odsto u martu, kada je izbio rat u Iranu, na 3 odsto u aprilu, a u maju je, prema početnim procjenama Eurostata, porasla na 3,2 odsto, što je najviša stopa inflacije od septembra 2023. Tada je iznosila 4,3 odsto, što je bio značajan pad u odnosu na prethodni mjesec, kada je iznosila 5,2 odsto, dok je u januaru 2023. dostigla 8,6 odsto. Procijenjenoj inflaciji od 3,2 odsto u maju uglavnom je doprinio rast cijena energije, koje su porasle za 10,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Jačanje cijena energije izaziva zabrinutost da bi to moglo uticati na cijene druge robe i usluga.
Evropska centralna banka podigla je kamatne stope ranije nego 2022. godine, usred rastuće inflacije, energetske krize i rasta cijena sirove nafte, što je dovelo do visoke inflacije. „Kada inflacija počne da raste, posebno zbog visokih cijena energije, postoji rizik da će i inflaciona očekivanja početi da rastu. To može dovesti do većih zahtjeva za zaradama, što se zatim preliva u dodatna povećanja cijena. To može zarobiti ekonomiju u inflacionoj spirali“, objasnio je dr Sašo Polanec, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.
Prema njegovim riječima, rastuća inflacija u takvim okolnostima djeluje kao mehanizam za hlađenje ekonomije i ograničavanje inflacionih pritisaka. „Iako više kamatne stope kratkoročno smanjuju ekonomsku aktivnost, one mogu spriječiti još veće troškove koji bi nastali ako bi visoka inflacija postala ukorijenjena u očekivanjima kompanija, domaćinstava i radnika.“
Poseban problem za Evropu, objasnio je Polanec, jesu cijene energije, koje su tradicionalno visoke, dijelom zbog poreza, regulacije i politika zaštite životne sredine. „Nije sasvim jasno da li je sa stanovišta klimatske politike zaista optimalno da oporezivanje energije bude tako visoko, ako to istovremeno smanjuje i konkurentnost evropske ekonomije. Ciljevi zaštite životne sredine moraju se ostvarivati, ali na način koji ne nameće preveliko opterećenje kompanijama i domaćinstvima i ne podriva dugoročnu ekonomsku snagu Evrope“, rekao je Polanec.
