Najavom rasta cijena hrane na globalnom nivou, pod uticajem ratnih sukoba na Bliskom istoku i poskupljenje naftnih derivata, ponovo je aktuelizovano pitanje formiranja robnih rezervi u Crnoj Gori. Iako je premijer Milojko Spajić najavljivao da će se u aprilu prošle godine na Vladi naći nacrt zakona o robnim rezervama, što su tada navodili i iz Ministarstva ekonomskog razvoja (MER) u čijoj je nadležnosti to pitanje, ni godinu kasnije nema nikakve informacije o tom propisu, kao ni o formiranju robnih rezervi.

Ni ovog puta, kao ni ranije, iz resora Nika Đeljošaja, Pobjeda nije dobila odgovor u kojoj je fazi njegova izrada.

Jedan od autora Studije opravdanosti formiranja robnih rezervi dr Bojan Pejović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore kazao je za Pobjedu da je riječ o izrazito složenom i odgovornom procesu, te da je suštinski važno da zakonsko rješenje bude usklađeno sa realnim potrebama kako bi sistem robnih rezervi bio dugoročno održiv i operativno funkcionalan.

Agencija za strateške rezerve i dalje ne postoji

Studijom, koju je Pejović radio zajedno sa profesorima Ekonomskog fakulteta dr Nikolom Milovićem, dr Mijatom Jocovićem i mr Nikolom Martinovićem tokom 2022. godine, predviđena je potreba formiranja agencije za strateške rezerve uz projekciju troškova za prvu godinu formiranja od 21,38 miliona eura.

"/>

– Od toga 88 odsto, odnosno 18,83 miliona, čine troškovi kupovine i nabavke robe, dok 12 odsto, odnosno 2,54 miliona, čine tekući troškovi skladištenja i poslovanja agencije – navodi se u Studiji uz napomenu da su najveći troškovi u prvoj godini dok se sistem ne uspostavi.

Profesori smatraju da bi rezerve trebalo da obuhvataju poljoprivredno prehrambene proizvode, ljekove i sanitetski materijal.